Partizan ponovo slaže stručni štab — a za Jovšića se pitamo zašto je uopšte morao i da ode

Piše: Volimpartizan.rs

Novi stručni štab Partizana otkriva više o haosu u Humskoj nego o samom fudbalu

Blagojevićev povratak na klupu Partizana je vest koja ima smisla — jesenas je ovaj tim pod njim igrao fudbal koji je podsećao na nešto ozbiljno. Ali ono što mi ne da mira nisu imena koja dolaze i odlaze, već logika iza tih odluka, za koju nisam siguran da uopšte postoji. Prema saznanjima Mozzart Sporta, Blagojević je kao jedan od prvih zahteva postavio odlazak Đorđija Ćetkovića iz stručnog štaba. Istovremeno, Nemanja Jovšić se vraća kao trener golmana. I dok je Ćetkovićev odlazak priča za sebe, Jovšićev povratak otvara pitanje koje zaslužuje da bude postavljeno glasno: zašto je čovek uopšte bio smenjen?

Zašto je Partizan uopšte smenio Jovšića — trenera golmana bez greške

Jovšić je u Partizanu radio skoro deceniju. Radio je sa Stojkovićem, Popovićem, Stevanovićem, Jovanovićem, Markom Miloševićem, Krunićem — i nijedan od tih golmana nikada nije imao zamerku na njega. Niti on na njih. Golmanska pozicija je u Partizanu godinama bila jedino mesto koje nije bilo problematično, što u klubu gde je svaka pozicija diskutabilna govori dovoljno.

Pa ipak, tokom zimskog raspusta Predrag Mijatović ga je lično smenio i na njegovo mesto postavio Srđana Ostojića.

Zašto? To niko od nas koji pratimo klub nije uspeo da razume. Nije bilo javnog objašnjenja, nije bilo rezultatskog opravdanja, nije postojao ni najmanji signal da Jovšić ne radi svoj posao besprekorno. Čovek je jednostavno sklonjen jer je neko odlučio da ga skloni. Kao malo iskusniji navijač, prepoznajem taj obrazac — Partizan periodično ukloni ljude koji rade dobar posao, bez razloga koji bi izdržao i najosnovniju logičku proveru, a onda ih vrati kada shvati šta je izgubio.

I evo nas — Jovšić se vraća. Što je ispravna odluka. Ali samo zato što je ispravna ne znači da je prethodna bila opravdana. Ta smena je bila nepotrebna, ničim izazvana, i verovatno je napravila štetu koju nećemo lako izmeriti — ne samo Jovšiću, već i golmanima koji su izgubili čoveka s kojim su radili, pa ga ponovo dobili, pa se sada ponovo prilagođavaju.

Ćetković i klupa Partizana — zašto je preživljavao svaku smenu trenera

Slučaj Đorđija Ćetkovića je drugačija vrsta priče, ali jednako indikativna. Prema izveštajima Mozzart Sporta, Blagojević je bio izričit — neće da sarađuje sa Ćetkovićem. Klub mu je usvojio zahtev.

Ono što me ovde zanima nije sam odlazak, već činjenica da je Ćetković preživeo svaku prethodnu smenu trenera i ostajao na mestu pomoćnog. Svaku. To nije normalno u fudbalu. Pomoćni trener je po definiciji čovek šefa stručnog štaba — dolazi i odlazi sa njim. Kada pomoćni ostaje bez obzira na to ko sedi na klupi, to obično znači da je postavljen odozgo, da je “čovek kuće” više nego čovek trenera.

I sad se ispostavlja — barem prema Blagojevićevom insistiranju — da to možda nije bilo rešenje, već deo problema. Izvor pominje tenzične odnose u svlačionici jesenas, neprijatnu klimu koja je donekle maskirana rezultatima. Koliko je Ćetkovićeva pozicija — kao čoveka koji nadživljava svakog trenera — doprinela toj atmosferi? Ne tvrdim da znam odgovor. Ali Blagojevićeva reakcija sugeriše da odgovor nije prijatan.

Koliko stručnih štabova Partizan može da potroši u jednoj sezoni

Stanimo na trenutak i prebrojmo. Ova sezona je počela sa Blagojevićem. Onda je smenjen, došao je Stojaković. Onda je Stojakovića zamenio Čakar. Sad se vraća Blagojević sa Fijalom, Semeređijem i Jovšićem, a bez Ćetkovića.

To su četiri varijacije stručnog štaba u jednoj sezoni. Četiri. U jednom fudbalskom klubu koji pokušava da gradi nešto.

Svaka od tih smena je donela nov pristup, nove zahteve, novu hijerarhiju u svlačionici. Igrači su se prilagođavali, pa se ponovo prilagođavali, pa se opet prilagođavali. I negde u tom procesu, Jovan Milošević — centralna figura jesenjeg Partizana — morao je nazad u Nemačku, ali je i odlučio da mu je dosta i otišao u Verder. To nije slučajnost. To je direktna posledica haosa na klupi.

Blagojević je jesenas imao Miloševića. Sada ga nema. I to je možda najveći problem sa celom pričom o povratku — okolnosti su fundamentalno drugačije, i oni koji očekuju reprizu jeseni možda će se razočarati.

Partizanov stručni štab — poslednja šansa ili još jedno poglavlje haosa

Blagojević se vraća sa Fijalom, Semeređijem i Jovšićem. Na papiru, to je štab koji poznaje Partizan i koji je jesenas pokazao da može. Pravno, sve je čisto — ugovor do 2026. nikada nije raskinut, samo je aktiviran ponovo. Sportski, to je možda najrazumnija stvar koju je Partizan uradio ove sezone.

Ali jedno me ne pušta i nešto mi govori da nisam jedini. Kako da verujem u kontinuitet kada ga ovaj klub aktivno uništava? Blagojević je smenjen nakon dobre jeseni, Jovšić je smenjen bez razloga, Ćetković je ostajao uprkos svemu — i sad se sve to prekraja iznova, kao da je normalno da klub funkcioniše na ovaj način. Navijači koji su gledali jesenas i navijači koji su trpeli proleće možda ovo vide iz potpuno različitih uglova — i voleo bih da čujem od onih koji su bliže svlačionici nego ja odavde, da li ovaj štab zaista može da zalepi ono što su drugi polomili, ili smo već previše izgubili da bi to bilo moguće.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11