Partizan pred rešenjem problema sa strancima: pasoši za Milića i Nvulua menjaju računicu

Partizan već mesecima igra utakmicu u utakmici — onu koja se ne vidi na terenu, ali diktira ko na terenu uopšte može da bude. Pravilo o broju stranaca u Superligi pretvorilo je svaku postavu Saše Ilića u kombinatoriku, a ne u čist sportski izbor. Prema onome što se sada zna, ta priča bi mogla da uđe u završnu fazu: Stefan Milić je već u proceduri dobijanja srpskog pasoša, a prema pisanju „Maxbet Sporta“, istim putem ide i Samson Nvulu.

Ako se oba postupka završe kako se najavljuje, Partizan više neće imati problem — imaće izbor.

Šta se konkretno menja u Humskoj

Trenutno crno-beli imaju previše igrača koji se vode kao stranci za komforno pravljenje tima. Zato je Ilić morao da se bavi stvarima koje trener ne bi trebalo da rešava pred svaku utakmicu: koga staviti na klupu ne zbog forme, nego zbog papira.

Primeri su sveži. Protiv OFK Beograda je Že ostao među rezervama i u igru ušao tek u finišu. Protiv Crvene zvezde je, sa druge strane, bio starter, dok su Nvulu, Sidni Lima i Šaka Traore bili oni koje je administrativa gurnula unazad. To nije taktika. To je snalaženje.

Ako Milić i Nvulu dobiju srpski pasoš, na spisku stranaca ostaju petorica: Sidni Lima, Idrisu Baba, Demba Sek, Šaka Traore i Že. Njih pet ne bi moglo istovremeno na teren, ali svaka druga kombinacija bi bila legalna. To je razlika između tima koji se pravi i tima koji se sklapa.

Milić i Nvulu — zašto baš oni

Kod Milića je logika najjasnija. Crnogorski štoper je nosač defanzivne linije i Ilić ga koristi kao stalnog igrača. Svaki meč u kome bi Milić morao da izostane zbog kvote — a ne zbog forme ili povrede — bio bi udarac na jednu od retkih stabilnih tačaka ekipe.

Nvulu je druga priča, možda i zanimljivija. Vraćen je kao centralni vezni u eri Saše Ilića, a zatim se izborio za minute na obe bekovske pozicije. To je profil igrača koga trener često koristi upravo zato što pokriva više uloga. U ekipi u kojoj i dalje ne postoji potpuno jasna hijerarhija po bokovima odbrane, izgubiti Nvulua iz postave zbog administrativnog limita bilo bi luksuz koji Partizan sebi ne može da dopusti.

Pasoši u srpskom sportu — ni novo ni sporno

Ovakvi potezi nisu novost. Pre samo nekoliko dana srpski pasoš dobio je bugarski fudbaler Kristijan Balov, iako je ovog leta stigao u Crvenu zvezdu. Ranije su i brojni drugi sportisti — pre svega fudbaleri i košarkaši oba velika kluba — dobijali pasoše kako se ne bi računali kao stranci. Ovo je odavno ustaljena praksa domaćeg sporta i deo posla svake ozbiljne uprave.

Zato ni ovo za Partizan ne bi trebalo predstavljati kao „spas“ ili senzaciju. To je administrativni potez koji rešava administrativni problem. Sportski problem — kako od ove skvade napraviti tim koji sa istim stastavom može da igra sedam nedelja zaredom — ostaje na Iliću.

Šta bi Ilić dobio, a šta ostaje na njemu

Dobitak je jasan: sloboda da postavu bira po formi, a ne po pasošu. To znači i mirniju pripremu meča, i logičniju rotaciju, i ozbiljnije poređenje igrača za istu poziciju. Za trenera koji tek gradi svoj sistem u Humskoj, to nije mala stvar.

Ono što se pasošem ne rešava jeste činjenica da Partizan i dalje ima previše igrača srodnih profila, a premalo jasnih uloga. Kad Ilić prestane da razmišlja o kvoti, moraće da odgovori na teže pitanje: ko je zapravo prvi izbor, a ko dublja opcija.

Ovo jeste dobra vest za klub. Nije, međutim, dokaz da je problem rešen. Samo je pomeren tamo gde bi i trebalo da bude — na teren.

VolimPartizan.rs