PARTIZAN u letnjoj tišini uveliko radi na renoviranju tima s kojim će od 29. septembra zakoračiti u novu sezonu, željan da napravi bar korak bliže mestu koje mu trofejna tradicija “nalaže”. Pošto su u Humsku vratili svoju decu, članove zlatne generacije iz istorijske 1992. godine, ovog puta na rukovodeće pozicije sportskog sektora, Nikolu Lončara (sportski direktor) i Vladu Dragutinovića (direktor mlađih kategorija), crno-beli su krenuli u pažljivo “krojenje” ekipe.
Naravno, da bi se napravila prava mera, trebalo je prvo da se vidi ko (ne) ostaje iz prošlogodišnjeg sastava. Još tokom sezone bilo je jasno da Partizan neće moći da zadrži svog najboljeg igrača Najdžela Vilijamsa Gosa. Amerikanac se za srpske, ali i evropske prilike, za ogroman novac (oko 2,5 miliona dolara za tri sezone) preselio u Olimpijakos. Nije ostao “dužan”, već je Partizan inkasirao 100.000 evra obeštećenja.
Ugovori nisu produženi sa Amidom Brajmom, čini se jedinim internacionalnim promašajem kluba u poslednje tri sezone, zatim sa Mihailom Andrićem, Đokom Šalićem, Obradom Tomićem i Markom Čakarevićem, dok se pomoćni trener Dejan Mijatović uputio u Nemačku, gde će biti direktor mlađih kategorija Oldenburga.
Jedan od prioriteta u prelaznom roku, da se produži ugovor sa Vanjom Marinkovićem, brzo je pretvoren u realnost, slično slučaju sa prvim pojačanjem – Radetom Zagorcem. Dugo su Partizan i sjajno krilo čekali da se poklope kockice. Za razliku od zimus, kada je pregovore pratila velika pompa, sada je bio “zavet ćutanja”, koji je prestao potpisivanjem ugovora, na obostrano zadovoljstvo.
Nedugo potom, crno-beli su angažovali tandem plejmejkera, Markusa Pejdža, koji iza sebe ima ne samo diplomu čuvene Severne Karoline nego i položeni košarkaški ispit kod trenerske legende Roja Vilijamsa, i evropskog šampiona Alekseja Nikolića, jasno stavljajući do znanja da svaki novajlija, uz individualni kvalitet, mora da poseduje i pobednički gen.
Sličnim pristupom Partizan se vodi i kada su u pitanju potencijalna pojačanja na visokim pozicijama…
