Izgubiti jednu utakmicu, naročito na jednom od najtežih gostovanja u Evroligi. Loše veče se dešava. Međutim, svima u Partizanu je posle ubedljivog poraza od Crvene zvezde u četvrtak vrlo jasno da se ne radi o „tek jednoj, bilo kakvoj utakmici“.
Partizan nije tim koji iz prikrajka vreba šansu da se domogne plej-ina. Crno-beli, prema sopstvenim rečima, jure jedno od prva četiri mesta tabele na kraju regularnog dela sezone. Na taj način ekipa Željka Obradovića želi da dođe do prednosti domaćeg terena i maksimalno uveća šanse da se nađe na fajnal foru.
U tom kontekstu, Partizan ima razloga za brigu posle ubedljivog poraza od „večitog rivala“, iako i dalje ima veoma respektabilan skor od 10 pobeda i devet poraza. Ako bi se pogledao raspored Evrolige do kraja 34. kola, nije teško pronaći osam dobrih prilika za trijumf crno-belih. Prošle sezone, skor 18-16 bio je dovoljan za deveto mesto, koje bi sada vodilo do plej-ina.
Ipak, u odnosu na sezonu 2022/2023, situacija je drugačija. Pre svega, sada i deseto mesto nosi mogućnost da se dođe do najboljih osam, ali Evroliga je još konkurentnija nego što je bila lane.
Ali, opet dolazimo do proste činjenice – to nije ono što Partizan želi.
Kevin Panter i ostatak tima se ne zadovoljavaju ulaskom u borbu za F4 na „mala vrata“, već žele da budu nivo iznad. Serija od pet evroligaških pobeda u decembru prikazala je Partizan u baš tom svetlu, a onda je usledio evidentan pad. Od očekivanog poraza u „Vizink centru“ od Real Madrida, Partizan ne igra dobro, a to nisu maskirale pobede protiv Mornara i Asvela, timova koji se nalaze u velikim problemima.
Nijednom tokom aktuelne loše serije Partizan nije delovao nemoćno kao u 19. kolu protiv Zvezde. Osim kratkih „znaka života“ sredinom četvrte četvrtine, Partizan nije bio na nivou Sferopulosovog tima. Crveno-beli su na parket „Štark arene“ kročili obodreni injekcijom samopouzdanja posle velike pobede u „Ulker areni“ dva dana ranije.
Zvezda je odigrala fantastičan meč i demonstrirala timsku i individualnu odbranu koju je grčki trener hvalio i tokom susreta, ali i posle – na konferenciji za medije. Da Zvezda može da zatrpa koš svakog rivala, to smo znali. Napad predvođen Teodosićem, koji za „izduvne ventile“ ima odlične šutere poput Gedraitisa, Hange, Jaga i Nedovića, spososban je da pravi razliku na evroligaškom nivou. Ipak, Zvezdina odbrana je ovog puta stavila prednost potpuno van domašaja Obradovićevog tima.
Partizan je delovao ofanzivno najbezazlenije još od početka novembra. Odnos od dve asistencije i devet izgubljenih lopti na poluvremenu najbolje ilustruje sliku viđenu na terenu. Protok lopte Partizana bio je nepostojeći, rešenja loša i usiljena, a komunikacija nezadovoljavajuća.
Čak i kada je Partizan u nastavku došao do kakvog-takvog ritma preko Pantera, Doužera i Nanelija, Zvezda je i dalje imala dovoljno „baruta“ u napadu. Mnogo bitnije, Zvezda je imala zalihu od 20 poena, sigurnost i dobar tempo. Partizanova serija 13:3 više je bila anomalija u kontekstu ovog duela, nego realna opasnost po vođstvo crveno-belih.
U vakuumu, poraz od najvećeg rivala na gostovanju nije katastrofa za Partizan. U realnosti, ma koliko neprijatan, ovaj neuspeh takođe nije katastrofa – Partizan dobro stoji na tabeli, čeka da mu se povređeni igrači vrate i pokazuje prostor za napredak. Međutim, vrlo ubedljiv poraz jeste poziv na veliki oprez i promene u pristupu. Možda i promene u rotacijama.
Izostanak Zeka Ledeja, naročito uparen sa dužim odsustvom Alekse Avramovića, imao bi uticaj na energiju svakog tima. Ali, tako je svim timovima. Beskompromisni ritam evroligaške košarke neibežno dovodi do povreda i sa njima mora da se živi.
Ako ekipa Partizan želi najviši plasman, mora da nauči kako da se adaptira. Onaj ko se bori za jedno od prva četiri mesta, ne može da priušti ostane „bez daha“ u jednom meču. Zapravo, u jednom možda i može, ali ako ne reaguje i zapadne u seriju takvih nastupa, onda su posledice ogromne.
Poraz od Zvezde, ma koliko teško pao igračima i stručnom štabu crno-belih, ima potencijal da donese velike pouke. Da bi Partizan ostvario ono što želi, usvajanje tih pouka je neophodno. Nije prekasno, ali vremena za gubljenje – nema.
Originalni članak: Sport Klub.rs
