Pod vođstvom novog trenera, tim iz Humske redovno prvi daje gol, kod prethodnog često morao da juri minusPod vođstvom novog trenera, tim iz Humske redovno prvi daje gol, kod prethodnog često morao da juri minus
Crno-beli (© MN Press)
Dobro nije – bolje jeste. Još Partizan ne može u trku sa Crvenom zvezdom, još nema tim sposoban da oduševljava, još mu dosta toga nedostaje u organizaciji, kreaciji i pogotovo završnici, ali su neki pomaci i te kako vidljivi. Postao je stabilnji i to je utisak na kom u Humskoj baziraju optimizam pred naredni prelazni rok u kome bi trebalo da bude dovršena rekonstrukcija tima.
Da je u pojedinim segmentima napredovao može se videti po tome što kod Aleksandra Stanojevića kontroliše zbivanja na terenu više nego pod palicom Sava Miloševića. O ukusima može da se raspravlja – ili se ne raspravlja, što bi rekli Latini – o brojevima ne može. Za skoro tri meseca komandovanja sadašnji trener uspeo je da tranformiše ekipu od preplašene u onu koja će sa svima igrati ravnopravno. Koliko god to čudno, pa i nepojmljivo, za standarde Partizana delovalo…
Ako bi se posmatrao učinak samo na domaćoj sceni (Superliga i Kup Srbije), Partizan sa Stanojevićem je taj koji prvi zadaje udarac rivalima. Što je segment značajan ne samo u fudbalu, već bilo kom sportu. Kad favorit ostvari namere, postaje mu lakše da igra, oseća se kao da se oslobodio okova, kao da tek tad utakmica počinje i to je evidentan napredak crno-belih ove jeseni.
Od deset utakmica u ova takmičenja, na čak devet je Stanojevićev Partizan je dolazio do vođstva. Prema navijačkim željama privodio je susrete kraju protiv Rada, Zlatibora, OFK Bačke (dvaput), Mačve, Spartaka i Metalca. Izuzeci su samo gostovanje u Gornjem Milanovcu i 163. večiti derbi, ali je i pod Rudnikom i protiv Crvene zvezde on bio tim koji je prvi menjao rezultat na semaforu. Jedini put kad to nije učinio – poražen je. U Nišu. Taj podatak možda najbolje ilustruje značaj prvog gola, pokazuje koliko se ekipa komotnije oseća na terenu kad povede.
I koliko je haotična ako kreće iz minusa. Kao što je bio slučaj u završnim sedmicama mandata Sava Miloševića, pod čijom je palicom tim iz Humske ove sezone jurio zaostatak u Kruševcu i Novom Pazaru. A prošle godine mu je to bila redovna pojava. Primeri su pod Bagdalom, protiv TSC-a i Beogradu i u Senti, Radničkog u Nišu, Voždovca kod kuće, Mladosti i Čukaričkog u gostima, Javora pred svojim navijačima, Vojvodine u Novom Sadu, pa i Novosađana u finalu kupa na Čairu.
Ili na početku Savovog mandata, u proleće 2019. godine (Napredak i kod kuće i na strani, Vojvodina, Crvena zvezda u borbi za bodove, te Nišlija na njihovom stadionu u polufinalu pretprošlog izdanja masovnijeg takmičenja). A kad se nervoza uvuče u ekipu usled negativnog rezultata onda zaboravi i ono što zna, greši u serijima i teško, baš teško se „vadi“ iz bule. Od svih poborojanih mečeva, Partizan je početni minus uspeo da pretvori u pobede samo protiv Radničkog, Javora i dvaput u sudarima sa Napretkom.
Sad makar to ne mora. Iako mora i te kako da se pomuči da bi bilo koga pobedio, ali to je već problem još jednog lošeg odabira kadra u izvedbi nezvaničnog sportskog direktora Ivice Ilieva…
Tekst : Mozzart sport
One Comment
Leave a Reply