Rukometaši Partizana izgubili u Novom Sadu bez prave šampionske igre, a međusobni skor ih drži na vrhu tabele dok plej-of kuca na vrata
Piše: Volimpartizan.rs
Partizan je sačuvao prvo mesto uprkos porazu u Novom Sadu, i to je jedina rečenica u ovom izveštaju koja zvuči dobro. Sve ostalo iz meča 20. kola ARKUS Superlige na Slanoj bari — od defanzivne rasejanosti, preko Damjanovićevog bledog izdanja, do oslanjanja na individualne bljeskove umesto sistema — zvuči kao upozorenje koje crno-beli ne smeju da ignorišu. Vojvodina je zasluženo slavila 27:25, a Partizanu ostaje uteha da ga je pobeda iz prvog dela sezone u Beogradu (35:30) matematički održala na vrhu. Uteha — ali ne i garancija za ono što dolazi.
Kako je Partizan izgubio kontrolu nad utakmicom u Novom Sadu
Prvih deset minuta dalo je lažnu nadu. Partizan je vodio, Trnavac je branio solidno, a izgledalo je kao da će gosti kontrolisati ritam. Onda je sve stalo. Sredinom prvog poluvremena obe ekipe su igrale kao da se bore za opstanak, ne za trofej — obostrane greške, izgubljene lopte, napadi bez ideje. Vojvodina je iskoristila isključenje gostiju i serijom 4:0 pretvorila 8:9 u 12:9. Do poluvremena — 15:11 za domaćina.
Arsenić u golu Vojvodine bio je izvanredan, sa devet odbrana. Ali nije samo golman zaslužan — Pušica je komandovao odbranom, a Srdanović na levom krilu je bio neuništiv. Jedanaest golova, četiri sa sedmerca, i kompletna dominacija na svojoj strani terena. Kada jedan igrač postigne skoro polovinu golova svog tima i niko ga ne zaustavi — to govori i o kvalitetu napadača i o problemu u odbrani gostiju.
Damjanovićev loš dan i Partizanova zavisnost od individualaca
Aljoša Damjanović, srpski reprezentativac i najubojitije oružje Partizana, jednostavno nije bio tu. Dva gola iz cele utakmice — daleko ispod njegovog standarda. Vojvodina ga je odlično čuvala, ali problem je dublji od toga. Kada Damjanović ne igra na svom nivou, Partizan kao da nema plan B koji funkcioniše kao sistem.
Umesto kolektivnog odgovora, crno-beli su se oslonili na individualne bljeskove. Ivan Mićić je kao pivot vukao koliko je mogao — pet golova iz situacija gde je često bio prepušten sam sebi. Miha Kotar je u finišu bio hladnokrvan i praktično jedini razlog što Vojvodina nikada nije otišla na plus pet. Crnoglavac i Popović dodali su po pet golova. Ali sve je to delovalo kao skup pojedinačnih napora, ne kao tim koji igra po planu.
Partizan na Slanoj bari u brojkama
| Vojvodina | Partizan | |
|---|---|---|
| Rezultat | 27 | 25 |
| Poluvreme | 15 | 11 |
| Sedmerci (realizovani/ukupno) | 4/4 | 4/7 |
| Isključenja | 8 min | 6 min |
| Najefikasniji | Srdanović 11 | Mićić, Popović, Crnoglavac po 5 |
| Golman (odbrane) | Arsenić 9, Dizdar 4 | Trnavac 7 |
Jedna statistika upada u oči: sedmerci. Partizan je imao sedam, a realizovao četiri. Vojvodina četiri od četiri. U utakmici odlučenoj sa dva gola razlike, tri promašena sedmerca nisu detalj — to je detalj koji je mogao da preokerne ishod.
Partizan i Vojvodina u trci za prvo mesto — šta govori tabela
Trenutna situacija je jasna i nervozna istovremeno:
| Tim | Bodovi | Međusobni skor |
|---|---|---|
| Partizan | 36 | Vodi (35:30 u Beogradu, 25:27 u N. Sadu = 60:57 ukupno) |
| Vojvodina | 36 | Prati po međusobnom |
| Dinamo | 34 | Vreba — dva kola do kraja |
Partizan drži prvo mesto zahvaljujući ubedljivoj pobedi iz prvog dela sezone. Vojvodina je morala da pobedi sa šest ili više golova razlike da bi preuzela vrh — nisu uspeli, iako su bili blizu da se odlepe u drugom poluvremenu. Dinamo sa 34 boda još nije van igre. Poslednja dva kola biće napeta.
Ali evo ključne stvari koju ne smemo da zaboravimo: Vojvodina je četiri puta ove sezone igrala protiv Partizana. Tri poraza, pa pobeda. Taj trend rasta rivala nije nevažan — pokazuje da su Novosađani naučili lekcije i da su u uzlaznoj putanji upravo kada počinje najvažniji deo sezone.
Pred plej-of — šta mora da se promeni
Matematika je za sada na strani crno-belih. Prvo mesto je tu. Ali plej-of je potpuno druga priča.
U nokaut fazi nema akumuliranog međusobnog skora koji te spašava. Nema sigurnosne mreže iz septembra koja pokriva martovski kiks. Svaki meč živi i umire sam za sebe — i ako Partizan u plej-of uđe sa igrom kakvu je pokazao na Slanoj bari, neće biti dovoljno.
Konkretno, tri stvari moraju da budu bolje: realizacija sedmeraca (tri promašaja su nedopustiv luksuz), plan za utakmice kada Damjanović nije raspoložen (jer će ga protivnici sve bolje čuvati), i kolektivna igra u napadu umesto oslanjanja na individualna rešenja Mićića i Kotara.
Podržavam ove momke bezrezervno — upravo zato jer ih podržavam, ne mogu da prećutim da ova utakmica nije bila na nivou. Partizan ima kvalitet za odbranu titule, u to ne sumnjam. Ali kvalitet koji spava na terenu nije kvalitet — to je samo potencijal. A plej-of ne ceni potencijal, ceni realizaciju.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
