Rukometaši Partizana imaju priliku da treći put u 2026. podignu pehar, ali ovaj put pred sopstvenom publikom — i to u hali koja nosi ime velikana
Piše: Volimpartizan.rs
Ova rukometna generacija Partizana radi nešto što nijedna druga sekcija u sportskom društvu trenutno ne može da pokaže — objedinjuje sve domaće trofeje i ne staje. Treći pehar u 2026. godini čeka ih u subotu na Banjici, u finalu Kupa prof. dr Branislav Pokrajac, a protivnik je ekipa Dinama. I baš tu leži ono što ovaj meč čini drugačijim od prethodnih finalnih pobeda: prvi put, trofej se može podići na domaćem parketu, u hali koja od oktobra prošle godine nosi ime čoveka čije nasleđe obavezuje.
Zašto finale Kupa protiv Dinama nije rutina
Bilo bi lako reći — Partizan je favorit, Partizan uzima trofej, sledeća tema. Ali ko god prati domaći rukomet zna da Dinamo nije slučajno ovde. Pančevci su jedini tim koji je u domaćim takmičenjima pobedio crno-bele ove sezone — i to u drugom kolu ARKUS lige, rezultatom 32:30. Da, Partizan se revanširao u 13. kolu sa 29:26, ali taj poraz s početka sezone ostaje opomena.
Simo Šijan, srednji bek Partizana, ne beži od tog fakta:
– Dinamo je jedina ekipa koja nas je pobedila u domaćem šampionatu. Poslednjih pet mečeva su odigrali jako dobro i poletno i davali preko 30 golova. Iako se radi o mladoj ekipi, dugo su na okupu, trener Nikola Janevski je fino „skockao” tim i igrom i odnosom na terenu pokazuju da su sazreli. Disciplinovani su i niko ih nije pobedio velikom razlikom. Nisu slučajno u finalu Kupa.
Ovo mi se dopada kod Šijana — ne prodaje priču o lakoj pobedi. Prepoznaje protivnika, imenuje konkretne razloge zašto su opasni. Ekipa koja daje preko 30 golova po meču u poslednjoj seriji nije protivnik koga možeš da potceniš, bez obzira na to koliko trofeja imaš u vitrini.
Ambicija koja se retko viđa — sve u jednoj sezoni
Ali Šijan isto tako jasno kaže šta Partizan želi:
– Mi želimo da budemo generacija koja će u istoj sezoni osvojiti sve domaće trofeje i imamo kvalitet da to ostvarimo. Možemo očekivati dinamičnu utakmicu sa puno golova, a odlučiće odbrana i manji broj tehničkih grešaka.
Posle preko 40 i kusur godina praćenja Partizana kroz sve sportove, mogu da kažem da se ova vrsta samosvesti retko viđa. Ne hvalisanje, ne prazne najave — konkretan cilj, konkretan plan. Ova rukometna generacija zna šta hoće i zna kako da dođe do toga. U svetu gde se u Partizanu previše često govori o „procesima” i „strpljenju,” ovi momci jednostavno osvajaju.
Šijanov povratak na teren — priča o karakteru, ne o šablonu
Ono što me posebno zanima kod Šijana nije samo kvalitet — to je mentalitet. Momak od 21 godinu, sa iskustvom Vojvodine, Jugovića i danskog Skjerna u nogama, doživeo je tešku povredu u derbiju protiv Zvezde u Šumicama. Propustio je kompletnu grupnu fazu Lige Evrope. Za bilo kog igrača, to je udarac. Za nekoga od 21 godinu, mogao je da bude i prekretnca u pogrešnom smeru.
Ali Šijan je izabrao drugi put:
– Dva i po meseca sam bio van terena, od kojih sam mesec i po nosio longetu i šinu na ruci. To me nije sprečilo da vozim bicikl i radim sve što mogu što se tiče nogu, desne ruke… Postoji predrasuda da kada doživiš tešku povredu ne bi trebalo da treniraš. Ja ne verujem u to i mislim da, kada si povređen, treba da treniraš još više da bi mogao da se priključiš ekipi.
Ovo nije fraziranje. Ovo je filozofija. I kada čujem da 21-godišnjak ovako razmišlja, razumem zašto ova generacija objedinjuje trofeje.
Šijan posebno ističe tim oko sebe — ekipu iz Top Gym-a koja je svakodnevno radila na njegovom oporavku, klub, saigrače. I pominje Nikolu Zečevića kao primer nekoga ko se vratio posle „možda dve najteže operacije koje jedan sportista može da doživi.” To govori o kulturi u svlačionici koja ne dozvoljava da povreda postane izgovor.
Banjica, hram rukometa, konačno dočekuje finale
Možda najemotivniji detalj ovog finala: ova generacija je osvajala trofeje u Novom Sadu i Nišu, ali nikada na svom terenu. Banjica — rukometni hram koji od oktobra nosi ime profesora Pokrajca, velikana jugoslovenskog, srpskog i svetskog rukometa — konačno je domaćin odlučujuće utakmice.
Šijan to prepoznaje, ali dodaje nešto što samo igrač Partizana može da kaže:
– Domaći teren nam daje vetar u leđa, ali kada ste igrač Partizana nigde u Evropi se ne osećate kao gostujući tim.
I odmah poziva:
– Pozivam navijače da nas podrže u subotu i da u pravoj sportskoj atmosferi osvojimo trofej Kupa. Verujem da ih nećemo razočarati.
Subota, 19:30, Banjica. Direktan prenos na RTS 2 i Arena Sport 1. Ulaz je besplatan — potrebno je samo preuzeti karte na blagajni hale.
Zašto Partizanovi rukometaši zaslužujuju punu halu u finalu Kupa
Iskreno — želim da ovi momci podignu trofej pred punom Banjicom. Zaslužili su to. Ekipa koja drži sve domaće trofeje, koja se vraća iz zaostatka kao u polufinalu protiv Vojvodine, koja ima 21-godišnjaka sa mentalitetom veterana i trenera Ćirkovića koji je konačno na „slatkim mukama” pri odabiru igrača umesto da krpi rupe od povreda — ta ekipa zaslužuje da oseti podršku na sopstvenom parketu.
Ali jedno me ne pušta. Dinamo daje preko 30 golova u poslednjim mečevima. Partizan ih je dobio u revanšu sa 29:26 — znači primili su 26. Ako finale bude na gol više, kao što Šijan najavljuje, pitanje je da li Partizanova odbrana može da izdrži tempo koji Pančevci nameću. Šijan kaže da će „odlučiti odbrana i manji broj tehničkih grešaka” — i upravo tu vidim ključ. Navijači koji bolje poznaju Dinamov napad iz poslednjih mečeva možda imaju jasniju sliku od mene o tome koliko su Pančevci zaista opasni u tranziciji. Ja verujem u ovu generaciju — ali pehar se ne dobija na osnovu zasluga, već na osnovu 60 odigranih minuta.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
