Partizan je imao igrača više skoro celo drugo poluvreme. Svejedno je izgubio. Rezultat 1:0 u korist Radničkog 1923 nije slučajan podbačaj — to je simptom problema koji se u ovom meču videlo jasnije nego ikad ove sezone.
Feđa Dudić je u petak pred utakmicu poželeo Saši Iliću uspeh u Evropi. Posle nedeljne večeri u Humskoj, ta poruka zvuči kao pristojnost iza koje stoji potpuno zasluženo slavlje. Radnički je odneo tri boda, preskočio Partizan na tabeli i gurnuo crno-bele na deseto mesto. A Partizan za četvrtak pakuje kofere za Hetafe — i popriličan teret briga.
Partizan je propustio meč i pre nego što je primio gol
Priča o prvom poluvremenu je zapravo priča o neostvarenoj prednosti. Crno-beli su bili bolji tim na terenu, imali su zrelije šanse, Radnički nije stvorio praktično ništa opasno u regularnom napadu — i svejedno su otišli u svlačionicu sa 0:1.
Sremčević je natrčao na loptu posle napada koji je krenuo sa levog krila, a Partizanova odbrana je izgledala kao da je zaboravila da ta strana terena postoji. Milošević je bio savladan, gol je pao, i sve ono što je Partizan radio dobro prethodnih 40 minuta odjednom je izgledalo nevažno.
Pravo pitanje nije zašto je Radnički dao gol. Pravo pitanje je zašto tim koji je imao više šanse, više loptu i više kvaliteta u ključnim trenucima nije ni jednu od tih šansi pretvorio u prednost pre nego što je rival kaznio jednu ranjivost u odbrani. Že je imao prilike, Kostić je distribuirao loptu, prostora je bilo — ali na semaforu je pisalo 0:1.
Igrač više, a manje opasni
Hasan Hilu je dobio direktan crveni karton posle intervencije nad Kostićem. VAR je korigovao prvu sudijsku odluku, karton je promijenjen u crveni, i Partizan je imao teorijsku prednost za ostatak meča.
Teorijsku.
Jer u praksi, crno-beli su tokom igre 11 na 11 stvorili bolje prilike nego tokom igre 11 na 10. To je rečenica koja se ne sme prečuti. Radnički je i bez jednog igrača uspevao da kontroliše distancu, da gase napade i da povremeno preti iz kontre — Kuzmanović je u samoj završnici istrčao sam na gol i poslao loptu na severnu tribinu, što dovoljno govori o raspoloženju obe strane u tim trenucima.
Partizan je pokušao — Kostić i Đurđević sa distance, Lekić u kombinaciji sa dva špica, Baba i Ugrešić iz daljine — ali Lijeskić nije bio ni blizu toga da poklekne. A kada golman gostujuće ekipe koja igra sa igračem manje nije u ozbiljnoj opasnosti, problem nije samo šut ili forma jednog igrača. Problem je u tome kako tim funkcioniše kada mora da reši partiju pod pritiskom.
Debi Idrisua Babe — obećavajuće i nedovršeno
Na ovom meču je debitovao Idrisu Baba, koji dolazi iz Almerije. Vide se fizičke karakteristike, vide se pokrivenost terena i sposobnost da se uđe u duel — ali Baba je u dva-tri navrata gubljenjem lopte na opasnim pozicijama direktno otvorio Radničkom mogućnost za kontre. To nije kritika debija, to je realan opis onoga što se videlo. Novi igrači ne smeju biti savršeni od prvog minuta, ali te greške Partizan mora da uzme u obzir kada bude razmišljao ko i koliko igra u četvrtak.
Bez Seka, bez Zekovića, sa rovitom rotacijom
Partizan nije imao na raspolaganju Dembu Seka i Aleksa Zekovića zbog suspenzija, Trifunović je povređen, a Aleksić i Ugrešić su ušli u drugom poluvremenu tek kada je voda bila oko vrata. Aleksićev ulazak je jedini moment koji je malo podigao ritam, ali i on se spetljao u prvoj pravoj prilici.
Ovo su relevantne olakšavajuće okolnosti — ne zato što opravdavaju poraz, nego zato što daju širu sliku rotacije kojom Ilić trenutno raspolaže. Ako se isti igrači koji su roviti u Superligi nađu u startnoj postavi ili kao prva izmena protiv Hetafea, to neće biti problem kadrovske sirotinje nego problem procjene.
Generalna proba nije dala uveravanje
Ovaj meč nazvan je generalnom probom pred Hetafe. Ako je to bila proba, Partizan iz nje izlazi bez jednog odgovora koji je hteo da dobije.
Dudićev Radnički se tokom prvog poluvremena ponašao slično Bordalasom — visoko postavljene linije, intenzitet bez kompromisa, žestoki duel po celom terenu. Crno-beli nisu znali kako da se nose s tim ni kada su imali numeričku prednost, ni kada je igra bila ravnopravna. Hetafe to radi godinama, ima dubinu, iskustvo i taj stil utkan u sistem.
Nije ukusno porediti špansku La Ligu i Mozzart Bet Superligi. Ali ako Partizan protiv Radničkog nije mogao da postigne gol tokom igre sa igračem više, onda četvrtak u Španiji zahteva mnogo više od optimizma.
Radnički nosi zaslužena tri boda. Partizan nosi kofere i jedno ozbiljno preispitivanje onoga što misli da zna o sebi u ovom trenutku sezone.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
