Zadovoljno je delovao trener Partizana Stefan Ćirić kada je rekao da je klub našao rešenje i da putuje u Dalmaciju, prvo na susret sa Jadranom u sredu u poslednjem kolu Regionalne A1 lige a zatim i na prvi meč baraža u petak u Šibeniku protiv Solarisa.
Kako je prošle nedelje direktorka Tatijana Rakas više puta izjavila da je situacija katastrofalna, pozvali smo je, baš na osnovu Ćirićeve izjave da proverimo da li je situacija malo bolja.
– Ne da nije bolja, nego je još gora. Do poslednjeg trenutka zatvaramo konstrukciju za Split i mogu da kažem da imamo i saradnju sa našim rivalima po tom pitanju što meni , kao direktoru velike vaterpolo institucije, uopšte nije prijatno. Tavorenje, improvizacija, stagnacija…. Čini mi se da je bolje i da izgubimo službenim rezultatom nego ovako da se mučimo i zavisimo od drugih – kaže Rakas.
Svi resursi su ispražnjeni. Nema novca, nema sponzora, nema ljudi dobre volje, nema, izgleda, ni svetla na kraju tunela.
Klub je u blokadi za 200 miliona dinara. Rakas objašnjava:
– Naš ukupan dug je oko 400 miliona dinara i skoro 90 posto odlazi na Poresku upravu i javna preduzeća kao što su EPS, Gradska čistoća… Oni su nas i blokirali, ne zato da bi nam napravili štetu, već zbog činjenice da bi protekom vremena njihova potraživanja mogla da budu zastarela. Pa nas je EPS od 2011. mogao milion puta da isključi sa mreže i to nije činio.
Spas se ne nazire. Rakasova ima rešenje:
– Jedino može da nam pomogne država. Sva javna preduzeća su u njenoj nadležnosti. To dovoljno govori. Imamo kontakte, ne možemo da se žalimo na ta preduzeća.
Jasno je da dok blokada postoji nema ni zainteresovanog sponzora da uloži sredstva.
– Ne mogu da govorim o tome kako se došlo do tog duga. Imali smo i tužbe igrača. Recimo, Slavko Gak je dobio na sporu ali nikada to nije iskoristimo da stavi blokadu, rekao mi je će se i odreći tog dela. Nama u poslednje tri godine odlaze skoro kompletni timovi. Igraju deca koja imaju odnos prema Partizanu, znaju da će moći da se negde udome i naplate znanje. U celoj prošloj sezoni, do dana današnjeg mi smo isplatili 2,5 plate.
Setili smo se i da su pojedini vrhunski igrači dobili stan od Partizana za koje su kasnije sami morali da preuzmu plaćanje rata.
– Nisam tada bila u klubu. Ipak, nije normalno da neko, ko nema stabilan izvor finansiranja, preuzme obavezu da 30 godina plaća stambene kredite za stanove igrača. Sreća pa je reč o vrhunskim vaterpolistima koji su mogli to da preuzmu.
Pominje Rakasova i budžete.
– Nekada su bili 1,3 miliona evra. Sada je to višestruko manje, jedva dobacimo do 500 hiljada. Naši prihodi su mali. Znate za spor sa opštinom, duguju nam za karte, savez neće da plaća usluge na našem bazenu uz napomenu da će to uraditi ako sudska odluka spora sa opštinom, bude na našoj strani. Znate li koliko može to da traje a vreme ide. Ostali smo bez velikih zakupaca na prostoru koji u našoj državini. Velika je opasnost nad ovih 350 dečaka koji treniraju, nad klubom jednom od najvećih u istoriji vaterpola.
Na kraju direktorka ponavlja:
– Samo država može da nam pomogne. Imamo kontakte ali za sada nema ništa. Mora da se vrednuju istorija, rezultati Partizana, velikani koje je ovaj klub dao za srpski i jugoslovenski vaterpolo. U suprotnom spasa nema ali tada će i čitav naš vaterpolo biti na velikim mukama i teško rešivim problemima.
Pred Partizanom su teški dani. Nikad teži. Rezultati su sve slabiji, talenata sve manje a dug sve veći.
Ako je država jedini spas, onda ostaje pitanje: šta ako ona ne pomogne?
KOLIKI JE DUG
Tatijana Rakas jasno kaže da je dug Partizana plus – minus 400 miliona dinara. Drugim rečima 3,3 miliona evra. Zna se da je postojala ideja pojedinaca, velikana iz istorije Partizana da svojim programom pokušaju da spasu što se spasiti može.
Međutim, cifra sa kojom se tada baratalo u ukupnoj kalkulaciji je bila oko pet miliona evra i od realizacije nije bilo ništa,
– Ma kakvi, to nije tačno. Naša dugovanja su onolika koliko sam vam rekla – preseca odmah Tatijana Rakas
Jasno je da dok blokada postoji nema ni zainteresovanog sponzora da uloži sredstva.
Izvor Sportski žurnal
