Piše: Volimpartizan.rs
Četiri gola, puna Humska, prolaz dalje. Na papiru — odličan četvrtak. U stvarnosti — Partizan je pobedio protivnika koji pre ovog leta na međunarodnoj sceni nije postigao ni gol, a kamoli pobedio nekoga. Rezultat je dobar. Sve ostalo zahteva razgovor koji se ne vodi dovoljno produktivno na Topčiderskom brdu.
Saša Ilić radi svoj posao. Igrači koji su tu rade šta mogu. Zubairu je blistao, Roganović je bio solidan, Ugrešić je dao pečat kapitena. To su svetle tačke i ne treba ih umanjivati. Ali svetle tačke ne menjaju sliku koja je bila jasna svakome ko je gledao tu utakmicu bez semafora pred očima — ovaj tim ima ozbiljne rupe i u njima će zapasti čim naiđe ozbiljniji rival.
To nije pretpostavka. To je dijagnoza koju je postavio i sam trener na konferenciji za medije.
Ono što semafor nije sakrio
Golman je bio dekoncentrisan u momentima kada to nije smeo da bude. Odbrana je u uvodnoj fazi izgledala klimavo — i to protiv ekipe koja nema naviku da pravi probleme na ovom nivou takmičenja. Vezni red je bio spor, lopte do napadača nisu dolazile onako kako trener zamišlja, a Erik Kojzek — koji ima kvalitet — bio je previše “izolovano ostrvo” usred mirnog mora.
Rasim Ljajić je posle meča rekao: „Dobar rezultat, to je sve što mogu da kažem.” Kad predsednik kluba posle ubedljive pobede nema više od jedne rečenice, to nije skromnost — to je svest o tome šta se zaista videlo između dva gola.
18 dana bez novog lica — i to je centralni problem
Poslednje pojačanje stiglo je 6. jula. Brazilac Že. Od tada je prošlo 18 dana, a nijedno novo lice nije se pojavilo na Topčiderskom brdu. U međuvremenu, Partizan je odigrao utakmice koje su jasno pokazale šta nedostaje: centralni vezni, možda i dvojica, levi bek, štoper koji bi dao stabilnost odbrani.
Pregovori sa Timotijem Oumom su, prema rečima Saše Ilića, zapali u komplikacije. To se dešava u fudbalu. Ono što se ne sme dešavati jeste da komplikacija sa jednim igračem zaustavi ceo proces. Ako opcija A ne funkcioniše, postoje opcije B, C i D — i aktivnosti ne bi smele da čekaju da se Partizan „zaljubi” u jedno ime dok vreme odmiče.
Danko Lazović kao generalni direktor nosi odgovornost za tempo i kvalitet ovog prelaznog roka. Nije reč o napadima na čoveka — reč je o odgovornosti koja ide uz funkciju. Svaki dan bez pojačanja nije neutralan. Svaki dan bez pojačanja je rizik koji raste.
Nije potreban stranac, nije potreban veteran — potreban je kvalitet
Partizan ima primer iz sopstvene istorije koji govori sve. Radosav Petrović je stigao iz Obrenovca sa 19 godina i odmah pokazao da može da se nosi sa Fenerbahčeom. Marko Jevtović je došao iz Novog Pazara i odmah pokrenuo ekipu u važnim utakmicama. Nije bio ni stranac, ni iskusan igrač — bio je spreman igrač koji se uklopio u pravi momenat.
Partizan ne traži legendarno pojačanje. Traži igrača koji može odmah da pomogne. Takvih igrača ima — i u Srbiji i van nje. Pitanje je samo da li uprava zaista traži, ili čeka da se idealna opcija sama pojavi.
Novac posle transfera Vanje Dragojevića u Glazgov Rendžers postoji. Volja Saše Ilića da gradi tim postoji. Igrači u klubu daju što mogu. Jedino čega nema — i što ne bi smelo da nedostaje u ovom trenutku — jesu konkretni potezi u prelaznom roku.
Ako to ostane tako i u trećem kolu kvalifikacija, semafor neće moći da sakrije ono što će biti vidljivo i sa tribine i sa klupe.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
