PARTIZAN JE PORODICA: Navijaču Saši spasen život, igrači ga posetili u bolnici

Piše: Volimpartizan.rs

Kada godinama, decenijama, sedite na onim tvrdim stolicama i trošite grlo i nerve, često se zapitate gde prestaje sport, a počinje život. Utakmica protiv Žalgirisa, ona odigrana 10. aprila, trebalo je da bude “samo” emotivni oproštaj od Duška Vujoševića . Ali, sudbina je te večeri odlučila da testira našu parolu “Partizan je porodica” na najsuroviji mogući način. Dok smo mi gledali ka terenu, navijač Saša je vodio bitku koju niko ne sme da izgubi sam. I nije bio sam.

Drama na tribinama Partizanove Arene i herojstvo koje nema cenu

Nema te akcije na terenu koja može da se poredi sa onim što je uradio navijač Goran, uz pomoć trojice pripadnika žandarmerije. Deset minuta reanimacije. Deset minuta tihe jeze na tribinama dok se Saša borio za svaki udisaj. Goranova pribranost i reakcija tih momaka u uniformi podsetili su nas da Arena nije samo dvorana, već živi organizam koji brine o svojima.

Tri stenta i hitna intervencija bili su samo tehnički deo posla koji su lekari obavili, ali temelj tog spasenja postavljen je tamo gde kuca srce Partizana – među navijačima. Često kritikujemo tribinu, analiziramo svaki zvižduk ili aplauz, ali ovakvi momenti nam vrate fokus na ono što je jedino bitno: ljudskost koja ne poznaje granice kada je život u pitanju.

Povratak u život uz Partizanove prvotimce i miris bolnice

Vest da je delegacija Partizana posetila Sašu u bolnici nije samo još jedna PR objava. To je poruka. Činjenica da su pored njega seli Vanja Marinković i Mario Nakić govori o svesti kluba o sopstvenoj težini. Vanja, kao kapiten i dete ovog kluba, najbolje zna šta znači taj dres, ali Mario Nakić je taj koji je te večeri dobio najvažniju lekciju. Kao neko mlađi, Mario je video lice čoveka koji je umalo ostavio srce na tribini zbog tima za koji on sada igra.

Ovakve posete u bolničkim sobama, gde miris lekova zamenjuje miris znoja iz dvorane, grade klub više nego ijedno zvučno pojačanje. To je onaj Partizan u koji smo se zaljubili kao klinci – klub koji te ne zaboravlja kada se svetla ugase i kada ostaneš sam u bolničkoj postelji.

Zašto je ovaj Partizanov gest važniji od svake evroligaške pobede

Pobede dođu i prođu, tabele se menjaju, ali odnos prema čoveku ostaje zapisan u genetskom kodu kluba. Partizan je ovom posetom pokazao da razume svoju misiju. Saša se oporavlja, ugrađena su mu tri stenta, ali onaj četvrti “stent” – onaj emotivni – ugradio mu je njegov klub.

Često se povede priča o tome šta je to što nas toliko vuče ka Partizanu. To nije samo košarka. To je taj osećaj da, ako se srušiš na tribini, deset ruku će se pružiti da te podigne, a tvoj kapiten će doći da te pita kako si. To je onaj integritet o kojem je Dule Vujošević uvek pričao, a čiji je povratak te večeri bio savršena scenografija za jedan spasen život.

Duh Duška Vujoševića i neraskidiva veza sa navijačima Partizana

Simbolika ovog događaja je gotovo neverovatna. Meč posvećen Vujoševiću postao je svedočanstvo borbe za život. Dule nas je učio da se nikada ne predajemo, a Goran i ekipa žandarmerije su tu lekciju sproveli u delo tih kritičnih deset minuta. Bez njih, ova priča bi imala tragičan kraj, a Partizan bi bio samo klub koji je odigrao još jednu evroligašku utakmicu.

Ovako, Partizan je potvrdio da je institucija. Saša je dobio drugu šansu, a mi smo dobili podsetnik na to ko smo i šta zastupamo. Klub je uradio pravu stvar, ne zato što je to “dobar marketing”, već zato što je to jedini ispravan put.

Stalno se vraćam na jedan detalj iz ove priče koji me kopka – da li smo kao navijači postali previše zaokupljeni rezultatima, pa zaboravljamo da su ljudi poput Gorana pravi heroji našeg doba? Saša je preživeo jer Arena nije samo mesto zabave, već mesto gde brat čuva brata. Možda grešim, ali čini mi se da bi ovaj primer trebalo da nam bude važniji od svake sudijske odluke ili promašenog zicera. Šta vi mislite, da li je ovaj nivo solidarnosti nešto što je ostalo unikatno za našu tribinu, ili je to nešto što polako gubimo u trci za modernim sportom? Voleo bih da čujem vaše mišljenje, jer me ova priča iz bolničke sobe naterala da debelo razmislim o svemu.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11