Piše: Volimpartizan.rs
Postoji jedan obrazac koji se u Partizanu ponavlja dovoljno često da više nije slučajnost. Kad pritisak navijača postane neugodno glasan, kad prelazni rok počne da izgleda prazno u poređenju sa rivalima, kad izjave o “ozbiljnom planu” počnu da zvuče šuplje — pojavi se ime. Ime koje navijači vole. Ime koje budi emociju, pokreće razgovor i, što je najvažnije, privremeno skreće pažnju sa pitanja na koje nema dobrog odgovora. Ovog leta ta imena su bila Zek Ledej i Dante Egzum. Obojica nedostupni. Obojica mrtav kraj. I dok dani prolaze, a Partizan još uvek nema nijedno zvanično potvrđeno pojačanje, sve teže je braniti tezu da se iza svega toga krije ikakav ozbiljniji plan.
Egzum: lični poziv predsednika, a rezultat je nula
Dante Egzum je u onoj sezoni bio pravi igrač — to niko ne osporava. Kod Obradovića je igrao košarku koja ga je vratila u NBA ligu, a navijači Partizana ga pamte s razlogom. Ali to je bila druga sezona, drugi trenutak, drugi sastav.
Ostoja Mijailović ga je ovog leta lično kontaktirao. Predsednik kluba. Lično. Da proveri kakvi su mu planovi. Egzum se oporavlja od povrede kolena zbog koje je završio NBA sezonu daleko pre kraja, nije dostupan pre oktobra ili novembra, i realno nije u poziciji da potpiše ugovor ni za jedan klub u ovom trenutku.
Sve to je verovatno bilo poznato i pre nego što je poziv upućen. Istorija povreda Australijanca nije tajna — prati ga godinama. I upravo tu počinje problem. Nije pitanje zašto je Egzum nedostupan. Pitanje je zašto je on uopšte bio na listi prioriteta za sezonu koja počinje uskoro, i šta je bio plan B kada je odgovor bio ono što se moglo pretpostaviti.
Ledej: “blizu realizacije”, a onda Hapoel
Sa Ledejom je priča bila emotivno još jača. Povratak igrača koji je u Humskoj ostavio jak trag, navijači koji bi taj potpis primili kao signal da klub zna šta radi — sve je to imalo smisla kao slika. Prema dostupnim informacijama, “u jednom momentu je izgledalo da je posao blizu realizacije.”
A onda — Hapoel Tel Aviv.
Nije problem što se transfer nije desio. Transferi padaju, pregovori propadaju, to je deo posla. Problem je u tome što su oba ova pokušaja — Ledej i Egzum — sada deo iste slike: Partizan koji u momentu kada mu treba pojačanje poseže za bivšim ljubimcima navijača, ne uspeva, i ostaje tamo gde je bio. Bez pojačanja i bez jasne alternative.
Ako je ovo bio plan A, gde je plan B? Ako je plan B postojao, zašto ga još ne vidimo?
Čuvena ekipa je odavno razišla — i to je normalno
Ostatak te sezone iz koje Partizan čini se pokušava da rekonstruiše nešto — ma šta to bilo — odavno je na drugom mestu. Lesor igra za Obradovića u Panatinaikosu. Panter je pod velikim ugovorom u Barseloni. Avramović napušta Dubai, ali u Srbiju se ne vraća. Jedini koji trenutno nema klub je Džejms Naneli, i upravo je zanimljivo da to ime ispliva tek uzgred, bez ikakvog naznaka ozbiljnijeg interesovanja.
Te sezone više nema i ne može je biti. Pokušavati da je rekonstruišeš igrač po igrač, ime po ime, kao da je pitanje dobre volje a ne protoka vremena i tržišnih okolnosti — to nije sportska strategija. To je nostalgija prerušena u plan.
A nostalgija ne osvaja titule.
Ko je stigao, ko je otišao, šta je i dalje rupa
Partizan su napustili Vašington, Kalates, Braun, Bonga, Osetkovski, Radanov, Milton i Fernando. To su igrači sa stvarnim minutima, sa ulogama u rotaciji, sa pozicijama koje sada treba popuniti. Na drugoj strani, prema navodima medija, u klub su stigli Olman, Tanasković, Vilis, Hejs i Pajola — ali nijedno od tih imena još uvek nije zvanično potvrđeno.
To nije nevažan detalj. Sezona se ne čeka. Rivali u ABA i Evro ligi ne miruju dok Partizan pronalazi pravi momenat za zvaničnu objavu. Svaki dan bez jasne slike o tome ko su nosioci igre — ko organizuje napad, ko preuzima odgovornost u teškim minutima, ko zatvara utakmice — jeste dan koji košta, makar u pripremi i koheziji ekipe.
Uprava i dalje tvrdi da plan postoji. Te izjave su redovne, ujednačene i gotovo identične od jednog medijskog nastupa do sledećeg. Možda plan zaista postoji i samo čeka pravi trenutak da postane vidljiv. Ali navijači Partizana imaju pravo da budu skeptični — ne iz inata, nego zato što su dokazi koji idu u suprotnom smeru sve teži za ignorisanje.
Dva pokušaja povratka starih lica. Dva mrtva kraja. Nula zvaničnih pojačanja. I izjave koje zvuče isto bez obzira na to koliko se situacija na terenu menja.
U jednom trenutku “verujte nam, imamo plan” mora da dobije konkretan oblik. Što se taj trenutak više odlaže, teže je ne zaključiti da se iza reči ne krije strategija — nego nada da će nešto od toga ipak upasti. Partizan zaslužuje više od toga. I navijači to tačno znaju.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
