Poslednja utakmica Partizana u Evroligi donela pobedu bez radosti
Piše: Volimpartizan.rs
Pobeda od 91:79 protiv Baskonije trebalo bi da izazove zadovoljstvo. U bilo kojoj normalnoj sezoni — izazvala bi. Ali ovo nije bila normalna sezona, ova utakmica nije bila normalna utakmica, i 16. april nije normalan datum za navijače Partizana. Bio sam u hali, i mogu vam reći — atmosfera nije bila svečarska. Bila je tužna. Pristojno tužna, što je možda i najgori oblik tuge koji Arena može da proizvede.
Partizan je završio evroligašku sezonu sa učinkom od 16 pobeda iz 38 utakmica. Stavite tu brojku na papir i gledajte u nju dok vam ne postane jasno koliko je daleko od onoga što je Željko Obradović najavio u septembru. Plej-of? Plej-in? Na kraju — šesnaesta pozicija iz koje se niko ne raduje i pobeda u poslednjem kolu koja služi samo da se ne ode bez dostojanstva.
Partizan protiv Baskonije — utakmica bez uloga, ali sa karakterom
Što se same igre tiče — ekipa Đoana Penjaroje je odigrala korektan meč. Možda i više od korektnog, s obzirom da rezultatski apsolutno ništa nije zavisilo od ishoda. Crno-beli su držali prednost gotovo svih 40 minuta, u nekoliko navrata i dvocifrenu. Džekiri je bio najefikasniji sa 16 poena, Džons i Braun dodali su po 13.
I tu dolazimo do imena koje boli: Karlik Džons. Trinaest poena, sedam skokova, šest asistencija u utakmici koja ne znači ništa. Čovek koji je, kada je bio zdrav, držao Partizan na učinku 3-2 na startu sezone. Njegova povreda je bila trenutak posle kojeg se sve raspalo — i to nije spekulacija, to je nešto što smo gledali u realnom vremenu.
Evroliga sezone Partizana — kako je sve krenulo nizbrdo
Ako pokušate da identifikujete jednu tačku u kojoj je sezona krenula u sunovrat, Džonsova povreda je najočigledniji kandidat. Ali istina je komplikovanija i neprijatnija. Loša selekcija igrača — Džabari Parker je ime koje ne treba posebno objašnjavati onima koji su gledali — kombinovana sa propuštenim prilikama i utakmicama u kojima je ekipa jednostavno stala.
Porazi su se nizali kao na traci. Svaki gori od prethodnog. I na kraju, desilo se nešto što niko nije mogao da zamisli: Željko Obradović, čovek koji je na ovaj dan pre više od tri decenije osvojio Evropu sa Partizanom, otišao je usred sezone. Prvi put u karijeri. Te četiri reči nose težinu koju je teško objasniti nekome ko ne prati ovaj klub decenijama. Obradović ne odlazi. Obradović ne odustaje. A opet — otišao je. I to govori o dubini problema više nego bilo koja statistika.
Penjarojin Partizan — šest pobeda koje su došle prekasno
Na Obradovićevo mesto stigao je Đoan Penjaroja, i Španac je pošteno odradio posao. Njegov početak je bio haotičan — nasledio je najgoru ekipu u Evropi po formi — ali vremenom je pronašao način da komunicira sa igračima. Došao je čak i istorijski niz od šest uzastopnih pobeda.
Šest pobeda zaredom. U bilo kom drugom kontekstu, to bi bila priča o preporodu. Ali Partizan je do tog trenutka već odavno izgubio svaku šansu da bude među deset. Te pobede su bile dokaz kvaliteta koji je postojao u rosteru — i upravo zato dodatno frustriraju. Ako je Penjaroja mogao da izvuče šest pobeda sa istim igračima, šta nam to govori o svemu što se dešavalo pre njegovog dolaska?
To je pitanje na koje nemam čist odgovor, i sumnjam da ga iko ima.
Partizanov oproštaj od Evrolige — 16. april i težina datuma
A onda je tu datum. Šesnaesti april. Dan kada je Partizan bio na vrhu Evrope. Dan koji bi trebalo da bude praznik, a umesto toga je postao podsetnik na rastojanje između onoga što je Partizan bio i onoga što je Partizan danas.
Smrt Duška Vujoševića, još jedne legende kluba, bacila je dodatnu senku na poslednje dane ove sezone. Odlazak Obradovića je još sveža rana. I onda izlazite na teren i dobijete Baskoniju 91:79 i ne znate šta da osetite. Posle 40 i kusur godina praćenja ovog kluba, mislio sam da sam razvio imunitet na ovakve sezone. Nisam. Ova je posebno bolela — ne zbog jednog velikog trenutka poraza, nego zbog sporog, upornog tonuća kroz čitavu godinu.
Šesnaest pobeda iz 38 utakmica. Treba biti realan i reći ono što izvor tačno formuliše: apsolutno svako je podbacio. Od onih koji su birali igrače, preko onih koji su ih vodili, do onih koji su izlazili na teren. Niko nije odradio svoj deo posla dovoljno dobro. Ova pobeda protiv Baskonije bila je častan oproštaj — ali od sezone koja je bila sve samo ne časna.
Ostaje mi jedno pitanje na koje se stalno vraćam: da li je ovaj tim ikada zaista imao šansu, ili smo se od septembra lagali da je roster dovoljno dobar za ono što je Obradović obećao? Sa moje strane, ovo izgleda kao sezona u kojoj smo istovremeno imali previše problema i premalo hrabrosti da ih rešimo na vreme.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
