Piše: Volimpartizan.rs
Ako je tačna vest da je Partizan bio veoma blizu Loniju Vokeru, onda problem nije samo što jedan potpis nije stigao. Problem je što klub opet deluje kao da ulazi u ključni deo prelaznog roka sa velikim željama, ali bez jasnog reda poteza kada prva meta ode drugim putem.
Prema navodima Šemsa Čaranije, Voker je dogovorio jednogodišnji ugovor sa Denver Nagetsima vredan 3,3 miliona dolara. To samo po sebi nije bruka za Partizan; NBA je i dalje NBA. Ali Partizan ne živi od toga da bude „bio blizu“. Živi od igrača koji stvarno dođu, potpišu i isporuče ono što ovom timu očigledno nedostaje — poene, kreaciju i sigurnost kad napad stane.
Partizan nije izgubio samo Vokera, nego i privid da je ovaj posao bio pod kontrolom
Ne znam koliko je Partizan zaista bio blizu, jer se to iz same informacije ne može dokazati. U ovakvim pričama izraz „blizu“ nekad znači ozbiljan pregovor, a nekad samo zgodnu medijsku kulisu.
Ali ako je posao zaista bio toliko blizu kao što se danima provlačilo, onda klub mora da ima odgovor spreman istog dana kada igrač ode drugim putem. Tu se vraća ono navijačko pitanje koje ne nestaje: predsedniče, i šta sad?
Partizan ne sme da bude samo ime koje drugima diže cenu
Ovo već previše liči na prelazni rok u kome ime Partizana dobro služi drugima da pojačaju pregovaračku poziciju. Ne tvrdim da je to ovde bio slučaj, jer za to nema dokaza. Ali utisak postaje neugodno poznat: crno-beli se pominju, cena raste, a potpis ode negde drugde.Deluje neozbiljno ali je nažalost tako.
Jul u Partizanu često zvuči bolje nego roster početkom septembra. To je rečenica koju više niko ne izgovara sa zadovoljstvom, jer svaki put znači da klub nije naučio istu lekciju. Problem nije promašena meta; problem je kada promašaj počne da liči na metodu.
Partizan i dalje traži poene koji ne mogu da čekaju septembar
Iz ove vesti se vidi procena oko koje je teško ostati ravnodušan: Partizan i dalje deluje kao tim koji traži još igrača sposobnih da donesu sigurnih 15 do 20 poena. To nije ukras, to je osnova ozbiljnog rostera.
Jedan takav bek ti rešava prazne minute, drugi ti čuva ritam kada prva opcija stane. Kada ih nemaš, svaki poraz vrlo brzo počne da se objašnjava „uigravanjem“, a to je već stari Partizanov izgovor.
Zato nisam u taboru onih koji kažu „sačekajmo još koji dan“ kao da je vreme beskonačno. Sačekati ima smisla kada vidiš trag plana. Kada ga ne vidiš, čekanje više liči na odlaganje nego na strpljenje.
Partizanov problem je proces, ne samo jedno odbijanje
Ne tražim da Partizan dobije svaku trku za igrača. To nije realno, pogotovo kada se otvore vrata NBA ugovora. Tražim nešto mnogo osnovnije: da klub deluje kao da zna šta radi kada prva meta ispadne iz priče.
U Partizanu prečesto slušamo da treba imati malo više vere u proces. Vera, međutim, nije plan. Plan se vidi u tajmingu, redosledu i spremnoj sledećoj opciji.
Ako verujete da je dovoljno samo ponavljati mir i strpljenje, onda branite proces koji zasad nije dao ništa opipljivo. Ja ga, u ovom trenutku, ne mogu braniti.
Možda će već sutra iskočiti ime koje će prigušiti ovaj utisak i demantovati svaku strepnju. Voleo bih da bude tako. Ali ne mogu da preskočim jedno konkretno pitanje za one koji su i dalje mirni oko ovog roka: da li zaista vidite plan iza svih ovih propuštenih priča, ili samo verujete da će Partizan nekako opet stići na vreme? Tu se danas lomi rasprava.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
