Partizan je u novu evroligašku sezonu ušao pod velom sumnje – nov roster, bez velikih zvezda, nekompletan i tek na početku sopstvene priče – a onda je u prvom kolu Evrolige nadigrao milansku Olimpiju 92:76. Nije to bila pobeda koja se lako opisuje, jer meč je imao svoje pukotine, ali je crno-beli tim Đoana Penjaroje pokazao tačno ono na šta se najviše računa: odbrana, srce i lider koji ne beži od odgovornosti. Prva pobeda Partizana u uvodnom kolu Evrolige još od 2007. godine nije samo statistički kuriozitet, već znak da ovaj sastav ima čime da odgovori onima koji su ga pre početka sezone otpisali.
Odbrana koja bi mogla da postane zaštitni znak
Već pre utakmice se govorilo da bi odbrana mogla biti najjače oružje novog Partizana, i večeras se videlo zašto. Luka Vildoza i Alesandro Pajola kidisali su na loptu poput pit-bulova, Kaverijus Hejs je hvatao blokade i štitio obruč, Lamar Stivens i debitant u Evroligi Kajl Olman su se tukli u reketu, a Nikola Tanasković je gospodario skokom. Dvanaest ukradenih lopti nije slučajnost – to je posledica dogovorene igre. Kada Partizan igra ovako, ne mora da bude tim najvećih imena da bi bio tim koji rivalu oduzima ritam.
Karlik u ulozi koja ga određuje
Karlik Džons je alfa i omega ovog tima i večeras je to još jednom potvrdio. Dvadeset poena, deset asistencija, slalom kroz odbranu, trojke uz prepoznatljivo „spuštanje slušalice”, asistencije koje su saigračima servirale lake poene. Arena mu je s razlogom skandirala „MVP” – jer je bio ubedljivo najbolji pojedinac na parketu, na obe strane. Pratio ga je Lamar Stivens sa 11 poena i pet skokova, a kod Olimpije su Marko Gudurić i Alek Piters završili sa po 17.
Ono što je posebno važno: kada je Karlik izlazio sa terena, videlo se koliko ovaj tim još zavisi od njega. To nije mana, to je realnost sastava koji se tek formira – i tema koju će Penjaroja morati pažljivo da čita tokom sezone.
Dva perioda igre koja su otkrila i lice i naličje
Prvo poluvreme je bilo ono što se od Partizana traži – čvrsta odbrana kao izvor napadačke energije, dva puta prednost od plus 11 i Olimpija koja se ljulja. A onda brzopletost u napadu, nekoliko olakih izgubljenih lopti i utisak da je plus na velikom odmoru morao biti veći od šest poena. Piters je pogađao otvorene šuteve i držao Milan u utakmici, a činjenica da su Hejs i Itan Tompson već do poluvremena imali po tri faula bila je dodatni problem za trenera. Povreda Dereka Vilisa, koja se videla čim se na kratko vratio u igru, otvorila je još jedno pitanje za koje odgovor tek treba da stigne.
Treća četvrtina je bila najneugodniji deo večeri. Olimpija je stigla do egala posle poena Devina Bukera, defanzivni intenzitet Partizana je opao, a Arena je na trenutak utihnula. Ali baš tada je Kajl Olman poenom pod faulom vratio energiju, a poslednja deonica je pripala domaćinu – trojka Karlika sa ozbiljne udaljenosti, ponovo zategnuta odbrana, asistencije koje je Hejs pretvarao u lake poene i, na kraju, kanonada. Trojka Luke Vildoze za plus 16 na tri minuta do kraja praktično je zatvorila meč.
Arena koja je odigrala svoju ulogu
Ovo je bilo veče u kojem su navijači Partizana ponovo pokazali zašto se za Arenu kaže da je „šesti igrač”. Atmosfera je bila fantastična od uvodnih minuta, pojačavala se u kritičnim momentima i pomogla ekipi baš onda kada je bilo najteže – u finišu treće četvrtine, kada se nemir uvukao sa linije penala. Nije to fraza; to je konkretna razlika koju samo Humska i Arena znaju da naprave.
Tek je prvo kolo i rano je za velike zaključke. Ali ovaj Partizan je večeras pokazao ono što se najteže kupuje na tržištu – volju, red u odbrani i lidera koji nosi ekipu kada zatreba. Ako se ovaj nivo zalaganja održi, sezona bi mogla da bude mnogo zanimljivija nego što su mnogi mislili pre nego što je lopta prvi put dotakla parket.
