Partizan je rano poveo, imao inicijativu i šanse, ali je remi 1:1 u Humskoj obeležio golman koji je zatvorio gotovo sve prilaze golu
Piše: Volimpartizan.rs
Partizan je protiv OFK Beograda ispustio pobedu pre svega zato što je dominaciju pretvorio u nervozu, a ne u drugi gol. Rezultat 1:1 u petom kolu plej-ofa Mozzart Bet Superlige jeste obeležio odlični Balša Popović, ali bi bilo previše komotno svesti celu priču samo na golmana gostiju.
Crno-beli su dobro otvorili utakmicu, poveli na vreme i dugo držali rivala daleko od ozbiljne igre. Međutim, čim je stiglo izjednačenje iz penala, utakmica se prelomila na psihologiju, a Partizan je upravo tu ostao dužan sebi i publici u Humskoj.
Ključni momenti utakmice:
- Milan Vukotić je doneo vođstvo Partizanu posle akcije u kojoj Popović nije uspeo da preseče loptu ispred Dembe Seka.
- Aleksa Cvetković je izjednačio sa bele tačke posle sramne VAR intervencije i procene da je Sebastijan Polter igrao rukom u duelu sa Itanom Hordom.
- Balša Popović je u nastavku zaustavio pokušaje Poltera, Bogdana Kostića i dva puta Bibarsa Natha.
- OFK Beograd je u završnici preko Siluea, a zatim i kroz jednu kontru Pruceva, mogao i do potpunog preokreta.
Kako je Partizan otvorio meč i zašto vođstvo nije bilo dovoljno
Domaćin je ušao u susret sa pravom energijom. OFK Beograd je bio potisnut, lopta se brzo kretala, a Partizan je delovao kao tim koji zna kako želi da napadne. Vođstvo Milana Vukotića bilo je logična posledica takvog ulaska, a upravo je on bio jedan od retkih startera koji su meč izneli sa jasnom idejom.
Uz njega je u prvom delu pažnju privukao i Vanja Dragojević, iako bez završnog poteza koji bi učinak učinio kompletnim. Problem za Partizan bio je što se napadački ritam nije širio na veći broj igrača. Kada ekipa ima posed, teritoriju i više pokušaja, a oslanja se na “jednog i po” raspoloženog čoveka, onda je uvek na tankom ledu.
Popović je od trenutka primljenog gola postajao sve veći. Nije to bila jedna spektakularna odbrana koja menja tok utakmice, već niz pravovremenih reakcija: postavljanje, hvatanje centaršuteva, izlazak na loptu i mirnoća u gužvi. Delovao je kao golman koji svakim novim intervenisanjem rivalu oduzima po malo samopouzdanja.
Kako je Partizan izgubio ritam posle penala za OFK Beograd
Izjednačenje je stiglo u trenutku kada OFK Beograd praktično nije ozbiljno pretio. Posle duela Poltera i Horda, sudija Milan Stefanović je, nakon poziva iz VAR sobe, pokazao na penal, a Cvetković je bio precizan za 1:1. Bez svih dodatnih uglova, taj kontakt ostaje detalj za različita tumačenja.
Ipak, ovde Partizan nema pravo na alibi. Penal je sporan detalj, ali Partizan nema pravo da iza jedne sudijske odluke sakrije čitavo poluvreme loših rešenja. Kad ti golman protivnika postane najvažniji čovek večeri, onda nije dovoljno reći da nisi imao sreće — moraš da priznaš da nisi bio dovoljno dobar da pobediš.
Od tog trenutka crno-beli su imali više loptu nego utakmicu. Napadi su nastavili da dolaze, ali su odluke postajale sve slabije, a nervoza sve vidljivija. To je ona stara boljka ovog tima: Partizan ume da napravi pritisak, ali prečesto ne ume da napravi razliku.
Gde je Partizan stao u završnici napada i kod pojedinaca
Najupadljiviji primer bio je Demba Sek. Lopta je često išla na njegovu stranu, ali su izbori bili pogrešni, ritam loš, a završnica bez stvarnog efekta. Zvižduci sa tribina pri izlasku nisu bili slučajni, već direktna slika utakmice koju je odigrao.
Ni ostatak ofanzivnog reda nije bio mnogo bolji. Vukašin Đurđević, Mateja Milovanović i Ognjen Ugrešić ostali su ispod nivoa koji ovakva utakmica traži. Partizan je imao dovoljno napada da postigne još jedan gol, ali nije imao dovoljno preciznosti, mirnoće ni individualne forme.
Posebno upada u oči izdanje Bibarsa Natha. Iako je jasno da mu je ovo poslednja sezona u crno-belom, delovao je motivisanije od većine startera i baš je on u završnici imao dve velike šanse koje je Popović odbranio. To nije detalj koji prija stručnom štabu: igrač na izlazu izgledao je gladnije od onih koji bi tek trebalo da nose sledeći Partizan.
Šta Partizan nosi iz remija sa OFK Beogradom
OFK Beograd nije odigrao veliku ofanzivnu utakmicu, ali je uradio dovoljno da uzme bod. Itan Hord je služio kao oslonac za izlazak iz pritiska, a kada je Partizan izgubio mir, otvorio se i prostor da gosti zaprete više nego što je tok meča nagoveštavao. Silue je propustio najveću priliku za potpuni preokret, dok je Prucev u jednoj kontri mogao da izabere bolje rešenje.
Na kraju večeri ostao je utisak da je Partizan sam sebi zakomplikovao finiš sezone. Remi u Humskoj ne boli samo zbog propuštene pobede, već i zbog slike ekipe koja je posle izjednačenja igrala sve brže, a mislila sve sporije. U takvoj utakmici razumljiva je i zamerka na arbitražu, pogotovo u situaciji kada posle jednog udarca obojica igrača završavaju sa žutim kartonom. Ali i tu važi isto pravilo kao kod penala: sudija može da utiče na tok, ne može da opravda sve što tim ne uradi.
Remi od 1:1 ostavlja Partizan sa više problema nego izgovora. Golman OFK Beograda jeste bio najbolji pojedinac večeri, ali utakmica se ne prosipa samo zato što je protivnik briljirao, već i zato što domaćin nije imao dovoljno mirnoće kad je trebalo prelomiti. Najneprijatnija slika ostaje ona posle izjednačenja: posed je ostao crno-belima, kontrola nije. Tu ostaje dilema koja prelazi ovaj meč — da li je reč samo o slaboj realizaciji, ili o timu koji čim oseti pritisak počinje da igra protiv sebe.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
