Partizan je konačno dobio ono što mu je u Humskoj nedostajalo cele sezone — pobedu, golove i razlog da u nedelju na Marakanu ode sa uverenjem, a ne samo nadom. Trijumf nad OFK Beogradom 3:1 u sedmom kolu Superlige nije sam po sebi istorijski rezultat, ali jeste prvi domaći ovosezonski, i jeste stigao u pravo vreme: četiri dana posle eliminacije od Hetafea u kvalifikacijama za Ligu konferencija i četiri dana pre večitog derbija. Između te dve utakmice, ekipa Saše Ilića pronašla je nešto čega pre toga nije bilo — ritam u napadu, više rešenja u veznom redu i dvoje ljudi čija su imena vredno zapamtiti pre puta na Marakanu.
Ukratko
- Igor Miladinović je golom i asistencijom bio čovek utakmice — prvi pogodak za Partizan otkako je stigao na pozajmicu iz Sent Etjena.
- Milan Aleksić i Bogdan Kostić, obojica oblikovani u „Zemunelu”, pokazali su da letošnje akvizicije mogu da promene lice napada.
- OFK Beograd nije bio statist — Silue je smanjio na 3:1, a gosti su imali prilika za ravnopravniji rezultat.
Opasan uvod, pa Miladinović za prednost
Početak meča bio je upravo ono čega se navijač Partizana mogao plašiti. Emotivno ispražnjena ekipa, pod teretom loše pozicije na tabeli, donosila je pogrešne odluke, a OFK Beograd je to rado koristio. Već u sedmom minutu Itan Hord je ostao sam pred Milošem Krunićem i promašio ono što se teško promašuje — zicer koji bi, da je završen preciznije, postavio sasvim drugačiji ton utakmice.
Partizan je taj znak upozorenja, za razliku od ranijih utakmica ove sezone, zaista registrovao. Ubačena je viša brzina, pritisak na gostujuću odbranu postajao je konstantniji, a kreacija, iako ne uvek tečna, počela je da proizvodi prilike. Uroš Stojanović je blokirao Kojzeka, Envulu je šutirao sa distance bez preciznosti, Sek je kasnio na ubačaj Aleksića, a sam Draškić je u više navrata mirno rešavao situacije pred svojim golom.
Onda je, u 36. minutu, stigla nagrada. Idris Baba i Milan Roganović pokrenuli su akciju, a Igor Miladinović je sa šesnaest metara precizno pogodio — njegov prvi gol u dresu Partizana. Za mladog veznjaka na pozajmici iz Sent Etjena to je bio momenat koji je čekao od dolaska, a za ekipu potvrda da kombinacija Miladinović–Vukotić u veznom redu može da funkcioniše ne samo kao mašina za distribuciju, već i kao izvor golova.
Aleksić kaznio poklon, Kostić zatvorio priču
Drugo poluvreme počelo je sa Partizanom koji više nije ličio na tim sa pretposlednjeg mesta tabele. Milan Aleksić, koji je već u prvoj polovini pokazivao apetit za loptom, menjao tempo i pokušavao da vodi igru, ubrzo je dobio priliku kakvu napadač sanja. Kapiten OFK Beograda Aleksej Vukićević poklonio mu je loptu u katastrofalnoj greški, a povratnik iz Engleske je rutinski završio posao za 2:0.
Samo pet minuta kasnije, Partizan je već imao tri. Saša Ilić je uveo Bogdana Kostića umesto Aleksića i pogodio sa zamenom — još jedan „Zemunelo” dečak ubrzao je igru domaćina gotovo istog trenutka kad je stupio na teren. Kostić je najpre spremio zicer Seku koji je Senegalac neverovatno promašio, a potom, posle odigravanja Miladinovića, sam matirao Draškića. Taj ekspresni doprinos vredi upamtiti, jer pokazuje dubinu klupe koju Ilić do sada nije mogao da koristi.
Milan Vukotić je komotno mogao da doda i četvrti, ali je 3:0 već bilo dovoljno da se na Humskoj oseti nešto čega dugo nije bilo — lakoća.
OFK Beograd nije pristao na ulogu statiste
Bilo bi pošteno prepričati samo Partizanovu stranu priče, ali bi bilo netačno. OFK Beograd Jovana Damjanovića igrao je hrabro, čak i kad je rezultat govorio da je gotovo. Aderoju je bio konstantna pretnja — posle jednog njegovog prodora lopta je „liznula” prečku. Ranković je testirao Krunića, De Bar je probao, a Milić je morao da interveniše u petercu.
Insistiranje da se lopta gura napred, bez obzira na semafor, nagradilo je goste u 72. minutu: Aderoju je centrirao, Silue je u padu matirao Krunića i smanjio na 1:3. Posle toga usledili su nervozni minuti, jurnjava po celom terenu, ali Partizan je sačuvao prednost bez ozbiljnijeg stresa.
Damjanovićeva filozofija — igrati otvoreno bez obzira na okolnosti — zaslužuje poštovanje, ali upravo zato je OFK Beograd tim koji u Humskoj može da postigne gol, ali i da primi tri. Za Partizan, taj podatak je relevantan iz drugog ugla: gosti jesu imali kvalitetnih trenutaka, ali crno-beli su u drugom poluvremenu bili ubedljivo bolji tim.
Bekovi i vezni red kao osnova za Marakanu
Ono što ova utakmica nudi kao najkonkretniji signal pred derbi nije samo broj golova, nego način na koji su nastali. Roganović je odigrao znatno bolje nego na prethodnim utakmicama, Samson je bio neugodan i probojan, a Miladinović i Vukotić u sredini terena izgledali su kao par koji počinje da razume šta jedan od drugog može da očekuje.
Samson je posebno zanimljiv pred odlazak na Marakanu. Neartikulisan ponekad, sklon da zanemari defanzivne zadatke, ali sa lakim korakom, odvažan i sposoban da napravi razliku u napadu. Takav profil bi mogao da bude Ilićevo iznenađenje za Crvenu zvezdu, pogotovo ako domaćin bude fokusiran na poznate opasnosti iz centra.
Aleksić je za samo jedno poluvreme pokazao da može da bude nešto više od letošnjeg pojačanja koje „tek treba da se uklopi”. Pogled za loptu, promena ritma, vođenje igre — ako to ponovi na Marakani, Partizan ima oružje koje pre deset dana nije bio siguran da poseduje.
Pobeda koja daje pravo na veru, ali ne i na opuštenost
Skok sa pretposlednjeg na jedanaesto mesto ne izgleda impresivno kad se pogleda gola tabela, ali kontekst je važniji od pozicije. Partizan je za četiri dana odigrao dve dobre utakmice, slavio u obe — jednom protiv španskog prvoligaša, jednom u Superligi — i to sa golovima i igrom, ne samo rezultatom. Za tim koji je celu sezonu tražio prvi domaći trijumf, ovo je prevaga koja menja raspoloženje.
Ali upravo tu treba stati na loptu. Jedna topla avgustovska večer u Humskoj ne briše sumorni početak sezone, ne rešava probleme u kreaciji koji su bili vidljivi u prvom poluvremenu, i ne garantuje da će isti igrači na Marakani, pod potpuno drugačijim pritiskom, ponoviti ovaj nivo. Crvena zvezda jeste u problemima, ali večiti derbi ima sopstvenu logiku u kojoj tabela ne znači mnogo.
Ono što Partizan nosi na Marakanu jesu Miladinović koji je konačno upisao gol i asistenciju u istom meču, Aleksić koji je pokazao da ume da kazni grešku, Kostić koji je za pet minuta opravdao ulazak, i Samson koji je dao bekovski profil kakav Ilić do sada nije imao. To je više nego što su crno-beli imali pre nedelju dana. Dovoljno da se veruje, nedovoljno da se proglasi pobeda pre nego što je derbi uopšte počeo.
