Atinsko izdanje crno-belih: Sto primljenih poena ne sme biti navika

Turnir u Atini otkrio je Partizanu dva lica — defanzivni potencijal koji čeka da se aktivira i rupe u rotacijama koje Evroliga neće oprostiti.

Partizan je iz Atine doneo jednu pobedu i jedan poraz, ali pravi rezultat memorijalnog turnira Pavlos Janakopulos nije u bilansu — već u slici koju je ekipa Đoana Penjaroje poslala nekih desetak dana pre starta Evrolige. Ta slika ima svetlih delova, ali ima i jednu cifru koja bode oči: 100 primljenih poena protiv PAOK-a. Trojka uz zvuk sirene za poraz samo je stavila tačku na problem koji je trajao svih 40 minuta. Partizan ima defanzivni potencijal za ozbiljnu sezonu, ali ga još nije pretvorio u sistem.

Sto poena nije nesreća — to je upozorenje

Poraz od PAOK-a sam po sebi ne znači mnogo. Pripremni turnir i jeste za to da se greške pojave dok je cena još niska. Ali ono što Partizan ne sme da prenese u sezonu jeste način na koji su ti poeni primljeni. Kašnjenja u rotacijama, nedovoljan pritisak na loptu, mekana reakcija na blokove — sve to je solunskom timu otvorilo prostor koji je PAOK, očigledno raspoložen za šut, kažnjavao kroz celu utakmicu.

Paradigma poslednje trojke uz sirenu zapravo je najmanji problem. Partizanovi porazi u prethodnim sezonama previše često su imali upravo tu dramaturgiju: kontrolisana igra koja se raspadne kroz nizove slabih defanzivnih perioda, pa onda jedna lopta na kraju odluči sve. Ali ta poslednja lopta nije kriva. Krive su minute ispred nje u kojima protivnik shvati da može da šutira bez posledica.

Pajola i Vildoza: više od onoga što se očekivalo

Kada su Alesandro Pajola i Luka Vildoza stigli iz Virtusa, reakcija navijača bila je mlaka. Očekivala su se zvučnija imena. Turnir u Atini pokazao je da ova dvojica možda nemaju zvučnost, ali imaju nešto čemu se Partizanovi navijači retko opiru — konkretnu korist na obe strane terena.

Pajola je odavno poznat kao defanzivni specialista: brze ruke, anticipacija, sposobnost da napravi igračku razliku u oduzimanjima. Ali u Atini je pokazao i nešto što manje očekujete od njega — šest asistencija protiv Burga i aktivno učešće u kreaciji napada. Ako to nije bio izuzetak nego naznaka onoga što Penjaroja planira, Italijan bi mogao da bude jedna od najkorisnijih karika u timu.

Vildoza je na istoj utakmici odigrao bez promašaja iz igre — 1/1 za dva i 3/3 za tri poena. Argentinac sa poenima u rukama biće potreban Partizanu upravo u onim utakmicama kada protivnici zatvore primarne opcije u napadu, a Karlik Džons i Itan Tompson nemaju svoj veče. Svaki evroligaš koji želi da preživi sezonu mora da ima igrača koji može da preuzme odgovornost kada plan A ne funkcioniše. Vildoza liči na nekoga ko je spreman za tu ulogu.

Defanzivni resursi postoje — pitanje je hoće li postati sistem

Ono što ohrabruje jeste da Partizan u rosteru zaista ima igrače koji mogu da formiraju ozbiljan defanzivni identitet. Pajola i Vildoza sa perimetra, Kajl Olman sa fizičkom snagom koju tek treba kanalisati u disciplinovanije rotacije, Lamar Stivens čiji je zadatak da u odbrani pruži ono što je Isak Bonga davao — a potencijal za to postoji u njegovom fizikalcu i atletici, iako to za sada nije dovoljno viđeno.

Tu je i Kaverijus Hejs, nekadašnji centar Monaka koji je u Evropi gradio reputaciju zaštitnika obruča. Nedostatak mase nadoknađuje rasponom ruku, osećajem za tajming blokade i atletikom koja mu dozvoljava da pokriva prostor koji većina centara ne može. Protiv PAOK-a je upisao 18 poena i pokazao da njegov napadački arsenal više nije ograničen na alej-apove i pik-en-rol završnice — sada uzima i šuteve sa poludistance. Ako je Hejs zaista proširio repertoar, to je bonus koji Partizan nije planirao, ali će ga rado prihvatiti.

Jedini igrač koji će morati da se sakrije u odbrani ostaje Karlik Džons, ali to je kalkulisan rizik — ono što Džons donosi u napadu daleko prevazilazi defanzivnu cenu. Problem nastaje ako i ostali počnu da igraju sa njegovom defanzivnom nemarnosti, a turnir u Atini povremeno je ličio upravo na to.

Tompson se traži, a vreme ne čeka

Itan Tompson, portorikanski reprezentativac, poslednji se priključio treninzima i to se videlo. Protiv PAOK-a ga šut sa distance nije služio — 1/5 za tri poena — dok je protiv Burga u drugom poluvremenu izgledao bolje, naročito iz situacija kada šutira iz bloka, a ne kada kreira sam za sebe. Tompson i sam zna da mora da pokaže više, posebno u odbrani, ali njegova primarna vrednost ostaje ofanzivna: to je igrač koji u rukama ima poene i čiji šut, kada proradi, menja geometriju napada.

Ključno je da je počeo da pogađa. Šuterima je samopouzdanje gorivo, a jedini način da ga napune jeste da vide loptu kako prolazi kroz obruč. Partizan nema luksuz da čeka da se Tompson uigra do januara. Evroliga počinje sledeće nedelje, a predviđeno je da upravo on, uz Džonsa, bude igrač od koga će najviše zavisiti kvalitet napada Parnog valjka.

Tansković i Hejs — noć koja ne sme da bude izuzetak

Nikola Tansković i Kaverijus Hejs su protiv PAOK-a kombinovano postigli 34 poena i praktično omogućili Partizanu da igra egal sa Soluncima. Tansković je protiv Burga dominirao na skoku, a Hejs je potvrdio da više nije jednodimenzionalan centar.

Ovaj tandem ne mora da bude nosilac igre svake večeri, ali mora da bude pouzdan svake večeri. Ako Tansković može da pruži 12-16 poena i 5+ skokova u noćima kada su potrebni, a Hejs da zaštiti obruč i doda napadačku opciju iz kratke srednje distance, Partizan ima dubinu klupe koja može da napravi razliku u utakmicama gde se rotira osam ili devet igrača.

Roster još čeka kompletiranje — krilo i krilni centar su prioritet

Penjaroja trenutno radi sa onim što ima, ali idealno bi bilo da u tabor Partizana stignu još krilo i krilni centar. Lamar Stivens i Derik Vilis se i dalje traže u sistemu, a ako ne uspeju da se nametnu u narednim nedeljama, ta dva mesta u rotaciji postaće najuže grlo tima. Evroliga ne oprašta tanke pozicije — svaki protivnik će ciljati tačno tamo gde Partizan nema odgovor.

Ipak, Penjaroja sada ima jasniju sliku. Turnir u Atini mu je pokazao šta može da očekuje, šta ne može, i gde su rupe koje ne može da zaobiđe motivacionim govorom. Odbrana mora da postane identitet ovog tima, ne zato što nema ofanzivnog kvaliteta, već zato što bez nje nijedan napad neće biti dovoljan u utakmicama koje se lome.

Partizan u petak u Areni dočekuje milansku Olimpiju. To više nije pripremna utakmica, to više nije skener — to je početak sezone u kojoj stotinu primljenih poena neće biti lekcija, nego poraz. Razlika između tima koji uči i tima koji ponavlja iste greške meriće se upravo u tome koliko brzo ono što je viđeno u Atini postane neprihvatljivo, a ne samo zabrinjavajuće.