Prolazno vreme – dobro. Igra – ne baš. Kao plivač u olimpijskom bazenu, Partizan je prvi okrenuo, ali mu se i dalje u ovoj zemlji daju male, skoro nikakve šanse da na kraju trke podigne ruke u znak slavlja.
Na kraju prvog dela šampionata, crno-beli su na vrhu tabele, što ni u Humskoj nisu očekivali posle letnjeg „remonta“ tima i promocije brojnih mladih igrača. Ipak, dečaci iz Humske odigrali su iznad svih prognoza – 12 pobeda iz 15 mečeva i prednost od dva boda u odnosu na Crvenu zvezdu (koja ima utakmicu manje).
Utakmica protiv Novog Pazara označila je kraj kratkog mandata trenerskog tandema Marko Jovanović – Đorđije Ćetković, koji su posle rastanka sa Srđanom Blagojevićem uspjeli da održe tim stabilnim u rezultatskom smislu.
Na terenu – dosta borbe, manje igre.
Partizan je izgledao takmičarski, ali bez prave lepršavosti, bez ideje. Publika bi, da je bila na tribinama, teško imala strpljenja za igru unazad i spor protok lopte.
Ipak, rezultat se pamti. Ugrešić je otvorio seriju posle odlične akcije Miloševića i Kostića, dok je Bibars Natho sa klupe zapečatio pobedu (2:0) nakon asistencije Janisa Karabeljova.
Novi Pazar je znao da preti – šanse su imali Sadi Vadi, Petković i Malekinušić, ali je Marko Milošević bio siguran između stativa.
Marko Jovanović i Đorđije Ćetković mogu biti zadovoljni – odradili su posao, smirili situaciju i obezbedili mirnu pauzu pred dolazak novog šefa stručnog štaba.
Partizan jeste pobeđivao bez stila, ali je pobedio. A u ovom trenutku, posle svega što se dogodilo u poslednjih nekoliko nedelja – to je najvažnije.
Crno-beli su kraj jesenjeg dela dočekali kao lideri. Igra mora bolje, ali bodovi se broje. Parni valjak parkiran, pauza dobrodošla.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
