Partizan duguje više Džejmsu Naneliju od jedne zakasnele izjave

Piše: Volimpartizan.rs

Džejms Naneli nije ostao važan Partizanu samo zbog poena, nego zato što je delovao kao stranac koji je razumeo težinu ovog dresa. Upravo zato njegov intervju za Mozzart Sport ne zvuči kao nostalgična razglednica iz prošlosti, već kao podsetnik na dve stvari koje i dalje peku: koliko je Partizan dobio od te ekipe Željka Obradovića i koliko je ružno pustio da se jedna dobra priča završi.

Odavno naučiš da razlikuješ dobrog igrača od čoveka koji je stvarno osetio klub. Naneli spada u ovu drugu grupu. Nije ostao zato što je bio najglasniji, niti zato što je igrao na kartu publike, nego zato što je na terenu nosio ozbiljnost, a van njega nije glumio ravnodušnost.

Partizan je u Naneliju imao stranca koji je razumeo dres

Kada čovek ode iz Beograda, prođe više od dve godine, a tribine ga i dalje dozivaju, to nije slučajnost. To je zarada. Naneli je u razgovoru rekao da mu poruke navijača i dalje stižu svaki dan i da Grobare mnogo voli i poštuje. Takve rečenice umeju da zvuče protokolarno kada ih izgovore pogrešni ljudi. Kod njega ne zvuče tako.

Zašto? Zato što se poklapaju sa onim što smo gledali. Nije on bio samo šuter koji pogodi kad krene serija. Bio je jedan od onih igrača na koje se lopta ne lepi slučajno kada utakmica postane teška. A kad takav igrač posle svega ne spusti Partizan na nivo usputne stanice u karijeri, onda mu to treba priznati.

Partizanov dres se ne oseća po stažu, nego po tome kako o njemu govoriš kad više nisi tu.

Obradović je sa Nanelijem dobio karakter, ne samo šut

Naneli je bio deo ekipe koju mnogi i danas vide kao najbolju u dosadašnjoj Partizanovoj epizodi sa Željkom Obradovićem. I tu nije reč samo o kvalitetu, nego o identitetu. Ta grupa je osvojila ABA ligu posle deset godina i vratila osećaj da Partizan opet liči na ozbiljan tim, ne na večiti projekat u nastajanju.

Zanimljivo mi je što je baš on u intervjuu podvukao da su “prebrzo rastavili tu ekipu”. To ne zvuči kao kiselo prisećanje bivšeg igrača, već kao prilično tačna dijagnoza. Partizan je tada imao jezgro koje je donosilo i kvalitet i hemiju, a takve stvari se u sportu ne podrazumevaju. Mogu da se dovedu bolji individualci, mogu da se naprave skuplji rosteri, ali osećaj zajedničkog pravca ne kupuje se lako.

I tu dolazimo do Obradovića. U njegovom sistemu Naneli nije bio ukras, nego važan deo strukture. Miran kad gori, dovoljno bezobrazan da preuzme odgovornost, dovoljno iskusan da ne paniči. Takvi igrači treneru znače više nego što piše u statistici.

Klub je zakasnio da stane uz Nanelija kada je bilo najteže

Njegova rečenica o Zoranu Saviću — “prekasno je to izjavio” — pogađa pravo u metu. I da kažem otvoreno: slažem se. To jeste naknadna pamet. Ako je klub smatrao da se ogrešio o igrača, to se kaže onda kada još može nešto da popravi, ne tek kada je sve završeno i kada priznanje više služi savesti nego čoveku kome je upućeno.

Posle incidenta sa Stefanom Lazarevićem na hodniku Arene, Naneli je ostao u središtu priče koja se završila gorko. Neću da glumim da znam svaki detalj onoga što se dešavalo iza zatvorenih vrata, jer nisam bio u svlačionici. Ali ono što se videlo spolja bilo je dovoljno: klub nije ostavio utisak da čvrsto stoji iza svog igrača dok je bura trajala.

I tu nema mnogo filozofije. Kada nisi stao uz svog igrača onda kada je gorelo, kasnija istina nije hrabrost nego zakasnela savest. Igrača možeš da izgubiš, ali obraz kluba ne smeš da trošiš na zakašnela izvinjenja.

Da, odluka da bude sklonjen iz ekipe bila je trenerska odluka, koliko god mi znali i neke druge stvari.. Ali Partizan nije samo trener. Partizan je i obaveza da u krizi budeš jasan, odgovoran i pravedan prema čoveku koji ti je donosio velike večeri.

Partizan i dalje živi u Nanelijevim rečima, a to nije mala stvar

Zato mi je dragoceno i to što nije hteo da glumi film na pitanje o povratku. Njegovo “nemam komentar” poštujem više od bilo kakvog udvaranja. Navijači Partizana odmah osete kada ih neko mazi rečenicama, a kada govori pošteno. Naneli ovde nije prodavao emociju na popust.

Hvala mu baš za to. Hvala mu što je priznao da su postojale propuštene prilike. Hvala mu što je jasno pokazao da mu Partizan nije bio usputna stanica. Hvala mu što ni posle ružnog kraja nije jeftino gasio uspomene. I, naravno, hvala mu na poštovanju prema Grobarima, jer se takav odnos ne zaboravlja.

Neću da lažem, mene to dotiče. Stranci dolaze i odlaze, ali nisu svi isti. Neki odigraju korektno i nestanu. Neki ostave trag. Naneli je trag ostavio. Zato mu želim svako dobro dalje u karijeri, gde god bude igrao. Zaslužio je i poštovanje i mirniji epilog nego što ga je imao u Partizanu.

Deluje mi da se navijači ovde dele na one kojima je dovoljno to što Naneli i danas govori sa ljubavlju o Partizanu i one koji preko načina rastanka još ne mogu da pređu. Ja sam bliži zahvalnosti, ali jedna stvar me i dalje kopka: da li je klub iz ove priče išta naučio o tome kako se štiti svoj igrač kada nastane haos?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11