Partizan može, mora i treba bolje već u drugoj utakmici

Piše: Volimpartizan.rs

Partizan može, mora i treba bolje već u sledećoj utakmici finala, jer prvu nije izgubio na samopouzdanju nego na osnovama košarke. Nije problem bio samo minus na semaforu, već to što su crno-beli u ključnim minutima ostali bez kontrole reketa, skoka i živaca. Zato ovaj poraz nije za paniku, ali jeste za ozbiljan zahtev.Ovakvi mečevi me više zabole od onih bez nade — jer vidiš da tim ima povratak u sebi, pa samim tim i obavezu da uradi više.

Partizan je na minus 18 pokazao srce, ali finale ne prašta reket, nervozu i prazne minute pod košem

To je prva stvar koju ne treba preskočiti: ovaj tim se nije raspao. Kada se meč lomio ka ozbiljnoj rezultatskoj katastrofi, Partizan se vratio promenom petorke, većim intenzitetom u odbrani i nekoliko vezanih dobrih napada. Neću da lažem — kada su crno-beli prišli na posed zaostatka i dobili otvoren šut za tri, pomislio sam da se psihologija utakmice potpuno okreće.

Baš zato poraz još više peče. Nije Partizan bio pregazen od prvog do poslednjeg minuta. Bio je dovoljno živ da vrati utakmicu, ali ne i dovoljno stabilan da je uzme.

Partizan je izgubio reket i tu nema lepšeg objašnjenja

Ako neko hoće da ovu utakmicu svede samo na promašen šut ili jedan loš napad, onda gledamo različit meč. Partizan je izgubio pod obručima. Bruno Fernando i Toni Džekiri su, prema dostavljenim brojkama, zajedno završili meč sa 13 poena i sedam skokova. Za finale ABA lige to jednostavno nije dovoljno.

Još je teže progutati podatak da je Mfiondu Kabengele sam prebacio kompletnu Partizanovu centarsku liniju, sa 19 poena, osam skokova i četiri asistencije. Kada rivalov centar nadigra tvoj tandem, nema potrebe tražiti egzotična objašnjenja poraza.

Za Fernanda je problem u nervozi, i to se uklapa u sliku utakmice. Za Džekirija je ostavljena rezerva zbog povrede. Nisam u njegovom telu i ne znam koliko je realno mogao, ali znam da Partizan u finalu ne može da dobije ovu seriju ako mu centri ostanu na tom nivou.

Partizan ne sme da poklanja tehničke i jeftinu nervozu

Finale nije mesto za rasipanje koncentracije. Kad već nemaš kontrolu skoka, onda bar ne smeš da dodaješ protivniku tehničke greške i prazne posede. Tu je Partizan sebi otežao meč više nego što je smeo.

Tri stvari moraju odmah da budu bolje:

• defanzivni skok
• disciplina visokih igrača
• kontrola nervoze u trenucima kada se meč vraća

Podrška nije slepo tapšanje; prava podrška je da od svog tima tražiš ono za šta znaš da može.

Partizan i dalje ima razlog da veruje u ovu finalnu seriju

I to je drugi deo priče koji ne sme da se izgubi. Ovi momci jesu zakazali u važnim segmentima, ali su pokazali i da nisu odustali ni kada je izgledalo da je sve otišlo. To nije mala stvar u finalu. Karakter postoji. Problem je što karakter bez skoka i čvrstine pod košem ostaje samo lep utisak posle poraza.

Zato pred naredni meč ne bih ni razmazio ekipu pričom da je sve bilo dobro, ni sahranio seriju kao da je gotovo. Partizan treba kritikovati tamo gde je bio loš, ali i stati uz tim kada još ima odgovor u nogama i u glavi.

Zato pred drugi meč nisam ni u taboru panike ni u taboru samozavaravanja. Ovaj Partizan je pokazao da može da se vrati iz dubokog minusa, ali je isto tako pokazao da bez čvrstine pod košem nema finalne priče. Podršku ovi momci imaju, i treba da je imaju, jer su se vraćali kad je izgledalo gotovo. Ali podrška ne ukida zahtev. Navijači, grešim li ako mislim da se ova serija lomi više na centru nego na spoljnim pozicijama? Tu bih voleo da čujem i drugačiji ugao.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11