Moglo je da bude rutina. Završilo se kao opomena u tri čina.
Piše: Volimpartizan.rs
Partizan je savladao Mačvu rezultatom 3:1 na njihovom terenu, nastavio da sakuplja bodove na startu Mozzart Bet Superlige i formalno ispunio minimum. Samo što je taj minimum ovog puta bio dostignut sa mnogo tenzije, crvenih kartona, panike u odbrani i jednim golom postignutim tek u 88. minutu koji je doneo mir koji nije bio zaslužen tokom prethodnih sat i po. Golovi Ibrahima Zubairua, Dembe Seka i Čake Traroea doneli su pobedu, ali igra između tih trenutaka bila je sve što Partizan ne bi smeo sebi da dozvoli protiv ekipe koja se ove sezone bori u Superligi.
Mačva koja nije treperila – Partizan koji jeste
Domaći su ušli u meč bez straha. Prkosno, organizovano i pred tribinama koje su za uslove srpskog provincijskog fudbala bile izvanredno popunjene – lokalna publika se ponašala kao da slavi svoju ekipu, ne kao da gleda autsajdera koji nema šta da traži protiv crno-belih. I u tom ambijentu, Partizan je vodio rano – Zubairu je u desetom minutu bio na pravom mestu za loptu koja je prešla ceo kazneni prostor – ali od tog trenutka nije kontrolisao ništa što bi vam dalo osećaj da je rezultat sigurno mesto.
Do poluvremena, umesto da meč bude zatvoren, Partizan je akumulirao nervozu, dva nepotrebna žuta kartona i stvorenu atmosferu u kojoj je domaćin verovao da može. Što se na kraju prvog dela i potvrdilo kroz opasnost pred golom Miloša Krunića, koji nije izgledao uverljivo.
Drugi poluvremena i crveni karton koji je zakomplikovao umesto da pomogne
Kada je sudija Lazar Lukić isključio Boška Vraštanovića u nastavku, logika kaže da Partizan treba da kontroliše utakmicu. Sa igračem više, više prostora, više strpljenja. Umesto toga – gol Mačve. Milan Vidakov je iskoristio krater u odbrani posle kornera i izjednačio na 1:1, a zatim je Šabac zamirisao na preokret.
Pritisak koji je Mačva stvorila u tom periodu nije bio pritisak slabe ekipe koja se nada. Bio je pritisak ekipe koja je naučila da veruje sebi – iste one ekipe koja je u oktobru prošle godine izbacila Partizan iz Kupa Srbije. Crno-beli su birali loša rešenja, šutirali loptu nasumično i tek postepenim uvođenjem igrača sa klupe – Bogdana Kostića, Dembe Seka, Erika Kojzeka – pronašli ritam koji je u 88. minutu pretvorio pritisak u gol.
Sek je pogodio. A dva minuta kasnije i Traore je zatvorio pitanje – što je Sekovo slavlje prekinuo crveni karton zbog zahvata rukom oko vrata rivala, scena koja u jednoj rečenici govori dosta o Partizanovom večerašnjem raspoloženju.
Ilićeva izjava i ono što ne može da prođe bez komentara
Trener Saša Ilić je posle meča rekao da je zadovoljan reakcijom igrača posle 1:1. Teško je to prihvatiti kao analizu. Partizan je u tom trenutku imao igrača više, primio gol, paničio i bio srećan što je opstao. Reagovati u takvim okolnostima nije vrhunac, to je minimum od kojeg se kreće. Trener Partizana mora da postavi viši standard onoga što naziva zadovoljavajućim.
Nije problem što Ilić traži pozitivne strane. Problem je što u Šapcu pozitivnih strana zaista nije bilo mnogo, a izjava koja sugeriše suprotno ne pomaže ekipi da razume šta mora da se promeni.
Stranaci koji nose tim koji ne bi smeo da bude tako zavisan
Tri gola su postigla tri igrača koji nisu iz regiona: Zubairu, Sek, Traore. To je činjenica bez moralne ocene – strani igrači su tu da pomognu, i pomogla su. Ali kada je svaki odlučujući momenat u uvodnim kolima sezone vezan za iste igrače, dok ostatak rotacije balansira između nepostojanosti i neprisebnosti, to više nije slučajnost. To je simptom.
Partizan je ušao u meč sa petoricom novih lica u postavi u odnosu na prvu utakmicu sezone i tim koji bi trebalo da bude ozbiljan takmičar u Superligi izgledao je kao sastav koji tek traži sebe – u Šapcu, u drugom kolu, protiv novajlije u ligi.
Šta tri boda zaista govore
Partizan ima tri boda iz dva kola. Na papiru, solidan start. Ispod papira, nešto što bi svaki iskusniji gledalac opisao jednom rečenicom: ova ekipa nije spremna da igra na visokom nivou kada krene loše. A u sezoni koja je pred njima – Superliga, Evropa, Kup – loše će krenuti. Pitanje je samo kada.
Transfer politika koja nije rodila dovoljan broj kvalitetnih igrača na pozicijama gde je potreba očigledna nije problem koji se rešava pobedama nad Mačvom i Zemunom. Rešava se rešavanjem. Na Topčiderskom brdu to moraju znati, jer navijači Partizana dobro prepoznaju razliku između tri boda i dobrog fudbalskog odgovora – čak i onda kada rezultat zvuči isto.
Mačva će kod kuće biti opasan protivnik za svakoga ko dođe bez prave pripremljenosti. Partizan to iskusio iz prve ruke. Drugi put neće biti upozorenje – biće posledica.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
