Piše: Volimpartizan.rs
Rezultat kaže 3:1. Tabela kaže pobeda. I to je, formalno, tačno — Partizan je savladao Mačvu u Šapcu i upisao prve bodove u Superligi. Samo, ako ste bili na toj utakmici ili je pratili, znate da ono što se videlo između golova govori više od samog ishoda.
Bio sam u Šapcu u nedelju veče i nisam se vratio kući sa osećajem da smo videli ekipu koja zna šta radi. Video sam ekipu koja je preživela utakmicu. A to nije isto.
Ilić ima plan, ali nema alate
Saša Ilić nije trener koji voli da se pravi da je bolje nego što jeste. Direktan je, iskren prema javnosti, i verovatno još iskreniji prema sebi kada zatvori vrata svlačionice. On zna da ovaj Partizan nije ni blizu tempa i jednostavnosti koju zahteva od svojih igrača. Stalno to ponavlja — brzo, jednostavno, bez komplikacija. U Šapcu, po terenu koji nije bio za komentar, to je izgledalo kao udaljeni ideal.
Ilić je pogodio sa izmenama. Kojzek, koji je trenutno i formalno i suštinski prvi napadač “Parnog valjka”, nesebično je asistirao Čaki Traoreau za njegov prvi gol u dresu Partizana. Demba Sek je postigao ključni gol za 2:1, čime je utakmica okrenuta na pravu stranu — pa i pored nepotrebnog crvenog kartona u završnici. Ovi momci su uradili ono što se od njih tražilo, u okviru igračkih mogućnosti kojima raspolažu.
Problem nije trener. Problem je što trener radi sa onim što ima, a ono što ima nije dovoljno.
Zubairu se vraća, a to je signal koji vredi pratiti
Jedan pozitivan utisak iz Šapca postoji i ne treba ga zanemariti. Ibrahim Zubairu polako pronalazi sebe. Nov gol, solidna partija koliko je teren dozvoljavao, i potvrda da je Ilićeva vera u njega bila opravdana. Zubairu je igrač koji Partizanu može dati nešto konkretno — ali i on zahteva ostatak ekipe koji funkcioniše, a ne samo preživljava od prilike do prilike.
Žeu: ambicija bez mere
Data mu je šansa od prvog minuta. Šezdeset i kusur minuta protiv Mačve — skromne ekipe, tek povratnika u Superligu. I to nije bilo dovoljno da se pokaže u pozitivnom svetlu.
Bledo. Neubedljivo. Nervozno. Sebično.
Te četiri reči, nažalost, precizno opisuju ono što se videlo od Brazilca planiranog za glavnog špica ove sezone. Šut sa skoro 30 metara umesto logičnog prosleđivanja saigraču na krilu nije smela odluka — to je nadobudnost bez pokrića. Činjenica da je iznudio crveni karton za protivničkog igrača ne menja suštinu utiska. Karton je uzgredan rezultat jedne situacije; igra je kontinuiran dokaz.
Kojzek ovog trenutka ne mora da brine za svoje mesto. Žeu mora da popravi mnogo toga, i to pre nego što sezona uzme pravi zamah. Neko u Humskoj mora ozbiljno da porazgovara s njim — ne da ga slomi, ali da mu jasno stavi do znanja gde se nalazi i šta se od njega zaista očekuje.
Odbrana i golmanski problem koji se ne može ignorisati
Partizan je primio gol od Mačve u trenutku kada je protivnik već imao deset igrača na terenu. To nije sitnica. Ekipa sa igračem više koja ne uspeva da rutinski pripremi meč za mirno dočekivanje kraja — to je ozbiljan signal o sigurnosti i koncentraciji poslednje linije.
Milan Roganović deluje kao jedini koji ima stabilno mesto u odbrani. Ostatak linije funkcioniše uz previše nesigurnosti, a reakcija kod izjednačujućeg gola Mačve bila je, blago rečeno, smušena. Ni golmanska pozicija, uz dužno poštovanje Milošu Kruniću i Marku Miloševiću, ne deluje kao rešena priča. Sredina terena čeka zadnjeg veznog koji bi bio prava podrška ofanzivnijim igračima — i ta praznina je vidljiva svakom ko pažljivo gleda.
Ljajić, Lazović, Petrović — i prazne stolice tamo gde treba da stoje igrači
U nedelju veče, dok se Partizan mučio u Šapcu, uprava kluba — Ljajić, Lazović i Petrović — bila je prisutna. Dobro. Ali prisustvo na tribini ne znači ništa ako se sutradan ne dogodi ono što tim suštinski treba.
Vrapci na grani znaju da Partizanu nedostaju minimum tri pojačanja. To nije procena navijačke mreže — to je ono što sama slika ekipe govori svakom ko je gleda bez ulepšavanja. Sredina terena odbrana na više mesta, golmanska pozicija — sve to traži ozbiljno pojačanje. I sezona nije čekanje.
Nije problem što se radi u otežanim uslovima. Problem je kada iste rupe ostaju otvorene previše dugo, a razlozi za kašnjenje počnu da zvuče kao izgovori. Navijači Partizana umeju da strpe kada vide da postoji plan. Teže podnose tišinu koja podseća na improvizaciju.
Ilić zaslužuje podršku. Dosledno, glasno, bez uslovljavanja rezultatima prvih kola. Ali ta podrška mora biti praćena konkretnim potezima uprave — jer trener ne može da popuni rupu u transfer budžetu dobrim moralnim stavom.
Partizan je u četiri dana upisao dve pobede uz gol razliku 7:1. Na papiru, lepo. U stvarnosti, ekipa koja mora mnogo bolje — i koja to i sama zna. Bodovi su stigli, a problemi su ostali tačno tamo gde su bili pre utakmice. Uprava ima obavezu prema Iliću, prema igračima i prema navijačima koji su bili u Šapcu u nedelju veče — da ta pojačanja ne budu vest za sledeći mesec.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
