LIČNI STAV: Partizan danas nema samo rezultat za analizu, već identitet za spasavanje

Piše: Volimpartizan.rs

Partizan danas nije u problemu samo zato što je ostao bez trofeja. U većem je problemu zato što više ne deluje kao klub koji tačno zna šta radi, kuda ide i ko uopšte nosi njegovu suštinu. Kad dođete dotle, onda i veliki budžet počne da izgleda kao skupa magla, a ne kao prednost.

Ova sezona je, po onome što imamo u izvornom okviru, završena duboko ispod očekivanja. To je posebno teško svariti kad znate da je u priči bio rekordan budžet. U sportu možete da izgubite i sa jakim timom, možete da promašite jednu odluku, možete da padnete u seriji loših večeri. Ali kada mnogo uložite, a završite svuda ispod crte sopstvenih ambicija, onda više ne pričamo o pehu. Onda pričamo o slabosti sistema.

S godinama naučiš da razlikuješ lošu sezonu od lošeg pravca. Loša sezona boli, ali prođe. Loš pravac ostavlja trag i tera te da sumnjaš u sledeći korak i pre nego što se napravi.

Partizan i veliki budžet ne vrede mnogo bez jasnog plana

Ovde je suština jednostavna i neprijatna: resursi postoje, ali plan izostaje. To je možda i najteža rečenica koju jedan navijač Partizana danas može da izgovori. Jer mnogo je lakše pomiriti se sa nemaštinom nego sa rasipanjem mogućnosti.

Ako su navijači među najvećim donatorima kluba, onda to nije samo finansijski podatak. To je moralna obaveza. Ti ljudi ne daju novac da bi gledali klub koji će ličiti na kompaniju sa keterinzima, kokicama, frilenserima i belosvetskim gostima u prvim redovima, dok se mesta pored parketa sklanjaju od onih koji su taj Partizan gradili i branili kada nije bilo ni sjaja ni komfora. To je granica preko koje ne bih prelazio ni kada bi računica na papiru govorila da je isplativo.

Klub koji zaboravi svoje ljude vrlo brzo zaboravi i sebe.

To je rečenica oko koje se, verujem, mnogi neće sporiti. Ali spor će nastati na drugom mestu: da li je Partizan već prešao tu granicu ili je još može povući unazad? Ja mislim da je opasno blizu.

Partizan i Penjaroja zaslužuju pošten sud, ali ne i blanko poverenje

Joan Penjaroja ostaje bez trofeja, ali je produžio ugovor i imaće stabilnost. Tu sam za jednu stvar potpuno jasan: ako već ima ugovor i ako mu je već ostavljen prostor, onda mora da dobije šansu da sledeću sezonu zaista započne sa rosterom koji je sam pravio. Nije pošteno suditi treneru samo na pola ideje.

Ali nije pošteno ni tražiti od navijača da aplaudiraju unapred. Ja nisam bio za to rešenje i i dalje nisam, jer sam uvek za opciju da Željko Obradović bude u Partizanu, na bilo kojoj funkciji, uz domaćeg trenera kao sportski oslonac i garanciju identiteta. To je moj stav i ne krijem ga. Ipak, kad je odluka već doneta, onda tražim samo jedno: da se trener meri po svom timu, a ne po tuđim ostacima i improvizacijama.

To je linija na kojoj sada stojim. Nisam za njega kao ideju, ali jesam za pošteno vreme da pokaže rezultat. Na sredini sledeće sezone, sa ekipom koju je sam sastavljao, moraće da stane ispred nas bez izgovora. Tu više neće biti mesta za objašnjenja o prilagođavanju.

Partizanovi izbori moraju vratiti klub čistim Partizanovcima

Mnogo toga će zavisiti i od izbora u klubu. I tu mi je možda najveća nada u celoj ovoj mutnoj slici. Partizanu, kada dođe vreme, trebaju ljudi koji su izvorni i čisti Partizanovci. Ne ljudi koji će klub voditi kao projekat sa lepim ambalažama i hladnim korporativnim jezikom, nego ljudi koji razumeju da je ovo sportska kuća sa pamćenjem, ponosom i hijerarhijom zasluga.

Ne tražim romantiku bez rezultata. To bi bila druga krajnost i podjednako opasna. Tražim ravnotežu: stručnost, odgovornost i pripadnost. Ako nema pripadnosti, stručnost vrlo lako postane usluga. Ako nema odgovornosti, pripadnost postane poza. Partizanu trebaju i jedno i drugo.

Još jedna sezona, još jedno obećanje o novom početku — to smo slušali dovoljno puta. Zato me danas manje zanimaju parole, a više lica koja će jednog dana sesti u prve redove i odluke koje će donositi iza zatvorenih vrata. Tu se pravi klub, ne u promo-snimcima.

Partizan mora odlučiti da li je klub ili kulisa

Meni je danas važnije od svakog pojedinačnog imena da Partizan odluči šta želi da bude. Jer ako nastavi da glumi veličinu bez unutrašnje stabilnosti, dobiće samo skupu kulisu. A kulise u sportu padaju čim dođe prvi ozbiljan poraz.

Neću da glumim sigurnost tamo gde je nemam. Nisam siguran da li je ova tačka već poslednje upozorenje ili samo najglasnije do sada. Ali jesam siguran u jedno: Partizan ne sme da izgubi svoje lice pokušavajući da izgleda moderno po svaku cenu. Navijači koji su godinama uz klub verovatno osećaju istu nelagodu, samo je možda drugačije formulišu. Mene zato najviše zanima jedna stvar: da li je veći problem trener, rezultat, navijači ili to što klub više ne liči dovoljno na sebe? To je rasprava koju više ne možemo da odlažemo.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11