Foto:Mozzart sport
Pedeset godina je prošlo, a odjek onog gola u Ljubljani i dalje se čuje jasnije od mnogih modernih uspeha. Dočekani povicima „šampioni, šampioni“, asovi koji su 1976. godine prekinuli decenijski post Partizana okupili su se da obeleže jubilej koji nije samo statistika u klupskim knjigama. To je bio trenutak koji je odredio DNK kluba – onaj osećaj da se bitka bije do poslednjeg daha i da se Partizan voli i kada gubi 1:6, i kada se u poslednjoj sekundi osvaja titula.
Ovaj jubilej dolazi u trenutku kada je Partizanu podsećanje na sopstvenu veličinu potrebnije nego ikada. Gledajući snimke iz Slovenije, ali i one sa stadiona JNA gde je publika pevala uprkos ubedljivom porazu od Hajduka, čovek ne može da se ne zapita: gde se u međuvremenu zaturio taj neraskidivi čvor između terena i tribine?
Ukratko
- Nenad Bjeković je zbog titule sa Partizanom odbio transfer u Bajern usred te legendarne sezone.
- Sezona 1975/76 iznedrila je himnu „Dok Partizan bitke bije“ i pokazala vernost navijača uprkos teškim porazima.
- Poruka veterana je jasna: Partizan mora ponovo da nauči da bude uporan i da veruje u nemoguće.
Bjekovićev izbor: Bajern je mogao da čeka, Partizan nije
Centralna figura te generacije, Nenad Bjeković, podelio je detalj koji danas zvuči gotovo nestvarno u svetu surovog profesionalizma. U jeku borbe za titulu, on je praktično već bio igrač minhenskog Bajerna.
„Trebalo je da odem u Bajern usred prvenstva, sve je bilo završeno, ali sam se posle meča u Podgorici zahvalio ljudima iz Nemačke i nisam zažalio. Presrećan sam što sam ostao i što nam se to desilo“, ispričao je Bjeković.
Ova anegdota je više od pukog sećanja. Ona je podsetnik na vreme kada je težina Partizanovog dresa bila veća od bundesligaških maraka. Bjekovićev gol u Ljubljani protiv Olimpije doneo je prvu titulu posle 1965. godine, ali je njegov ostanak doneo nešto važnije – dokaz da identitet kluba grade oni koji su spremni da žrtvuju lični interes zarad zajedničkog podviga. Teško je ne primetiti da je upravo taj mentalitet ono što današnjem Partizanu najčešće nedostaje.
Ivančević i duh Ljubljane: Danas bi nadoknada trajala 12 minuta
Radmilo Ivančević, čuvar mreže te šampionske ekipe, emotivno se prisetio atmosfere u kojoj se kovala titula. Njegova opaska o „ljubljanskom vremenu“ direktno pogađa u suštinu tadašnje borbe protiv svih okolnosti.
„U Ljubljani su sve učinili da privedu utakmicu kraju kako su želeli, tvrdim da bi danas nadoknada trajala 12 minuta“, istakao je Ivančević, aludirajući na dramatične poslednje sekunde u kojima je Bjeković zatresao mrežu.
Nije to bila samo pobeda nad rivalom na terenu, već i pobeda nad sudbinom koja je Partizan godinama držala u senci. Ivančevićev priziv generacijama koje dolaze da „osete taj doček“ nije samo nostalgija. To je poziv na buđenje. Ta generacija je naučila navijače da se titula ne čeka, već da se za nju bori dok sudija ne odsvira kraj, pa i sekund duže.
Himna rođena iz prkosa i pevanje u porazu
Poseban deo sećanja zauzima sezona u kojoj je, tačnije 4. oktobra 1975. godine, nastala himna „Dok Partizan bitke bije“. Interesantno je da je ta pesma, koja je danas stub identiteta, stvorena u godini u kojoj je tim pretrpeo i jedan od najtežih poraza na svom terenu od splitskog Hajduka (1:6).
Upravo te scene sa video bima – pun stadion koji peva i bodri tim uprkos katastrofalnom rezultatu – jesu ono što VolimPartizan.rs uvek ističe kao esenciju crno-belog sveta. Navijači Partizana iz te epohe nisu bili tu samo zbog trofeja, već zbog osećaja pripadnosti koji ne zavisi od trenutnog stanja na tabeli.
Aleksandar Trifunović, Rafik Kozić, Dževad Prekazi, Ilija Zavišić i Nenad Stojković dobili su replike dresova, ali su prisutnima ostavili mnogo važniju stvar: svedočanstvo da se iz svake krize izlazi verom i upornošću. Kako reče Trifunović: „Nadam se da će klub uspeti da se vrati na noge i slavi kao što je nekad.“
Ovaj jubilej, obeležen i brošurom autora Miloša Šaranovića, Aleksandra Pavlovića i Igora Todorovića Zgroa, ne sme ostati samo lepo veče u kalendaru. On mora biti putokaz. Partizan je 1976. godine pokazao da je najjači onda kada ga svi otpišu i kada mu predviđaju četvrto ili peto mesto. Ljubljana se nije desila slučajno – ona je bila nagrada za upornost onih koji nisu odustali ni kada je bilo najteže. Možemo li mi danas da naučimo tu lekciju?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
