Od predsednika, preko direktora i trenera, do igrača — svi u Partizanu moraju da menjaju navike. Ovako više ne ide. I to, valjda, svi vide.
U ovo doba prošle godine, Željko Obradović je na provokaciju da će Partizan do kraja Evrolige igrati rekreativno rekao: „Ajde baš da vidimo, dali ste mi dodatnu motivaciju“. Danas, godinu dana kasnije, i fudbalski klub stoji na raskršću sličnih dilema — s ambicijom koja postoji samo na papiru i realnošću koja boli.
U Šapcu je fudbalski Partizan doživeo blamažu, ispao iz Kupa Srbije, ranije i iz Evrope, i faktički okončao sezonu mnogo pre maja. Može neko iz Humske da tvrdi da je sve još otvoreno, da tabela „nije loša“, ali svi koji prate crno-bele znaju: napretka nema. Ekipa nije bliže tituli nego što je bila pre godinu dana, a rival sa Topčiderskog brda i dalje drži sve poluge moći.
Zato su pred Partizanom meseci revijalnih utakmica — da se promovišu talenti, popravi finansijska slika i makar pokuša da se zadrži ponos u derbijima. Ali i najodaniji Grobari znaju da to nije ono što ovaj klub zaslužuje.
Trener Srđan Blagojević je jedini koji je javno preuzeo deo odgovornosti, svestan da je podrška koju ima samo privid. Rukovodstvo bi ga zamenilo da ima jasnu alternativu — ali nema. I zato sve ostaje po starom.
Za poraz u Šapcu, međutim, svi su krivi. Uprava što nije sklopila ekipu dostojnu Partizana, trener što nije izvukao maksimum iz onoga što ima, igrači jer su potcenili rivala. Sve je izgledalo mlako, bez energije i fokusa — i rezultat je bio neminovan.
Da, finansijski je klub stabilniji, sređenija je infrastruktura, dresovi lepši, ali Grobare ne zanima fasada. Njih zanimaju rezultati. A oni su već godinama daleko ispod renomea kluba koji ne trpi prosek. Sedam godina bez pehara, četiri bez evropske jeseni — to govori sve.
Može se govoriti o „godini stabilizacije“ i „boljoj sledećoj sezoni“, ali koliko puta smo to već čuli? Partizan 2025. nije pobedio ni u jednoj važnoj utakmici, osim u dvomeču sa Oleksandrijom. Derbije gubi, u Kupu ispada rano, u Evropi staje na pola puta. To nije DNK kluba iz Humske.
I zato — vreme je da svako preuzme odgovornost. Da čelnici shvate da nisu sve znali, da trener ne traži izgovore, da igrači ne ulaze u utakmicu „na pola gasa“. Da svi zajedno razumeju da klub ne može da raste ako ne promeni navike.
Promene moraju da krenu od vrha, ali i da se osete u svlačionici. Jer ako se ništa ne promeni, ponavljaće se i Šabac, i mnoge druge sramote.
Partizan mora da se vrati sebi. Da bude klub koji ne trpi prosek.
Završna rečenica:
CRNO-BELA LJUBAV NIKAD NE PRESTAJE. Piše: Volimpartizan.rs 🖤
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
