Partizan je srušio Valensiju posle dva produžetka i dokazao da može da igra sa bilo kim na svetu

Ludačka noć u Areni: Partizan i Valensija odigrali utakmicu sezone u Evroligi — 110:104 posle drame koju niko nije mogao da napiše

Postoje utakmice posle kojih sedneš i shvatiš da ti je srce i dalje na 180 — a meč je završen pre pet minuta. Partizan je večeras demolirao Valensiju u drugom produžetku, pobedio 110:104, i ja nemam pojma kako da ovo opišem a da ne zvuči kao preterivanje. Ali nije preterivanje. Bio je ovo košarkaški spektakl kakav Beogradska arena nije videla čitave sezone, možda i duže. Ekipa Đoana Penjaroje, koja odavno nema za šta da igra u Evroligi, izašla je na parket i igrala kao da je finale — i upravo zato je pobedila tim sa samog vrha tabele.

Kako je Partizan u Evroligi preživeo pakao prvog poluvremena

Počelo je katastrofalno. Dvadeset i sedam primljenih poena u prvoj četvrtini — to je cifra posle koje obično skupljaš stvari i čekaš kraj. Dvocifren zaostatak, Valensija šeta kroz Partizanovu odbranu, i svako ko je gledao imao je pravo da pomisli: e, biće ovo dugo veče.

Ali ovaj Partizan ima nešto. Nešto iracionalno, nešto što ne možeš da staviš u statistiku. Umesto da se sruši, tim se upalio. Do poluvremena — 41:41. Dvadeset i četiri poena u drugoj četvrtini, odjednom pritisak, odjednom energija, odjednom je Arena počela da diše zajedno sa ekipom. Iz minus deset u ravan rezultat za jedno poluvreme — to radi samo ekipa koja veruje u sebe.

Rovovski rat u drugom poluvremenu — Partizan i Valensija koš za koš

Drugo poluvreme je bilo nešto sasvim drugačije od prvog. Zaboravi razigrane napade i lake poene — ovo je bio rat. Rovovski, prljav, fizički rat u kome se svaka lopta osvajala kao da je poslednja. Treća četvrtina pripala Valensiji (25:18), četvrta Partizanu (25:18) — savršena simetrija, i sve je vodilo ka drami za koju nismo ni znali da je moguća.

Sudije? O sudijama bi mogao da se napiše poseban tekst. Bilo je odluka koje su razgnevile celu Arenu do tačke ključanja — čak i kad bi doneli ispravnu odluku, atmosfera je već bila takva da je svaki zvižduk doživljavan kao napad. Ostaviću to po strani jer zaslužuje hladniju glavu, ali utisak je da su sudije potpuno izgubile konce u finišu regularnog dela.

Karlik Džons — od grešnika do heroja Partizanove košarkaške bajke

I onda — finale regularnog dela. Scena koju samo košarka može da režira.

Karlik Džons pravi faul. Valensija ide na liniju, pogađa, vodi 84:82. Trideset i šest sekundi do kraja. Arena je nema. Sve izgleda gotovo.

Penjaroja uzima tajm-aut. Crta nešto. I onda — Osetkovski na ziceru, pravovremena asistencija, 84:84 na dvadeset i pet sekundi pre kraja. Partizan ima napad za pobedu, lopta kod Sterlinga Brauna, ali pozicija je nezgodna, šut ne ide na vreme. Produžetak.

Ali čekajte. Nije gotovo. Daleko od toga.

Partizanova drama — prvi produžetak koji je zaustavio disanje

Prvi produžetak je bio tortura. Valensija povela sa šest poena razlike — šest poena u produžetku, to je obično nepremostivo. Obično. Ali ne za ovaj Partizan. Ne za ovu noć.

I opet Karlik Džons. Isti čovek koji je faulom dao Valensiji vođstvo na kraju regularnog dela. Trojka. Na devetnaest sekundi pre kraja prvog produžetka. 97:97.

Posle 40 godina na tribinama i ispred ekrana, razvijete neko čulo za momente koji su veći od rezultata. Ova trojka je bila jedan od tih momenata. Arena je eksplodirala. Jer to je Partizan — isti čovek te uništi i spasi u razmaku od pet minuta, i ti to prihvataš jer si to birao celog života.

Valensija je imala devetnaest sekundi za pobedu. Partizanova odbrana ih je pojela. Drugi produžetak.

Drugi produžetak — Partizan je pokazao svetu kako izgleda potpuna dominacija

I onda je došao drugi produžetak. I onda se desio onaj Partizan koji svi navijači crno-belih sanjaju.

Trinaest prema sedam. Potpuna dominacija. Kao da je prvi minut utakmice, ne pedeset i peti. Lepršavost, samopouzdanje, svaka lopta na pravom mestu, svaki skok osvojen, svaki šut sa razlogom. Valensija je bila slomljena — mentalno, fizički, emotivno. Partizan ih je dokrajčio sa stilom koji je bio gotovo surov u svojoj lepoti.

Holivud? Ne. Holivud bi ovo odbio kao scenario jer je previše. Ovo može samo košarka. Ovo može samo Partizan.

Braun i Džons — tandem koji je nosio Partizan kroz Evroliga ludnicu

Sterling Braun — trideset i jedan poen. Utakmica sezone, bez dileme. Sedam skokova uz to, i prisutnost koja je ekipi davala oslonac u svakom trenutku kad je izgledalo da sve tone.

Karlik Džons — dvadeset i sedam poena i šest asistencija. I ta trojka. Ta prokleta, prelepa, nemoguća trojka koja će se prepričavati. Čovek koji je napravio grešku i sam je ispravio na najspektakularniji mogući način — to je scenarij koji ne možeš da izmisliš.

Dilan Osetkovski sa četrnaest poena i onim zicerom za izjednačenje u regularnom delu. Isak Bonga sa trinaest poena i četiri skoka. Kalates sa devet poena i šest asistencija i takođetrojka koja je donela ekstazu. Čak i oni koji nisu bili u vrhu statistike — Lakić sa četiri ukradene lopte, Fernando sa energijom, Radanov, Pokuševski — svako je dao deo sebe.

Ali evo šta je najvažnije: nije ovo bila utakmica jednog ili dvojice igrača. Ovo je bila utakmica TIMA. Ekipe koja je kidala, grizla, padala i ustajala pedeset i pet minuta. Svaki igrač koji je stupio na parket ostavio je sve na njemu.

Partizan 110:104 Valensija — statistika i detalji Evroliga meča

	I	II	III	IV	OT1	OT2	Ukupno
Partizan	17	24	18	25	13	13	110
Valensija	27	14	25	18	13	7	104

Najbolji strelci Partizana:

Igrač	Poeni	Dodatan doprinos
Sterling Braun	31	7 skokova
Karlik Džons	27	6 asistencija
Dilan Osetkovski	14	Ključan zicer za izjednačenje
Isak Bonga	13	4 skoka
Nik Kalates	9	6 asistencija

Ostaje, naravno, ta senka. Ta gorka misao koja se uvlači čim euforija počne da splašnjava: ako ovaj Partizan može OVO — može da sruši Valensiju sa vrha Evrolige posle dva produžetka, može da se vrati iz minus deset, iz minus šest u produžetku — zašto, zaboga, ovako nije igrao cele sezone? Zašto je ovo stiglo kad više ništa ne znači za plasman? To pitanje će me mučiti danima, i nemam odgovor koji bi me zadovoljio. Ali večeras, to pitanje neka sačeka. Večeras se skinite kape ovom timu. Jer ko god od vas bio u Areni — videli ste nešto što se neće ponoviti uskoro. A ko nije bio — žao mi je iskreno.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11