Teško da su ljubitelji košarke u Srbiji mogli da očekuju da će već posle osmine finala ostati bez „okupacije“ zvane reprezentacija, pošto su „orlovi“ završili svoje učešće na startu nokaut faze Evrobasketa. U trenutku kada je pažnja navijača trebalo da bude usmerena na nacionalni tim, prostor je otvoren za klubove – Partizan i Crvenu zvezdu – čije pripreme sada dolaze u prvi plan.
Crno-beli su ovog leta odlučili da, baš kao i lane, prve pripremne utakmice odigraju u Italiji. Ovoga puta domaćin im je bio turnir „Karlo Lovari“ u mestu Liko, gde je Željko Obradović imao priliku da proceni formu ekipe posle svega desetak dana zajedničkog rada.
Rezultat? Dve pobede sa prosečno postignutih 100 poena i veliki broj razloga za optimizam.
Uigranost koja obećava
Najveći problem Partizana prošle sezone bio je slab ulazak u Evroligu. Tim je bio sastavljen od nule, trebalo je mnogo vremena da se pronađe prava hemija, a početni porazi kasnije nisu mogli da se isprave. Ovog puta scenario je drugačiji – jezgro tima je ostalo na okupu, a novajlije se uklapaju u već postavljen sistem.
Uigranost je očigledna, rotacije deluju logičnije, a trener već sada ima luksuz da na prijateljskim mečevima testira različite kombinacije i nove ideje. Sa tri nova kvalitetna pojačanja i potencijalnim dolaskom još jednog centra, Partizan ulazi u sezonu možda i spremniji nego ikada od povratka Željka Obradovića na klupu.
Dvejn Vašington – najveće pojačanje iz sopstvenih redova
U fokusu turnira bio je Dvejn Vašington. U polufinalu je postigao 17 poena, da bi protiv Virtusa eksplodirao sa nestvarnih 34, uz gotovo perfektan šut (14/17 iz igre, 4/5 za tri).
Obradović ga je gurao u ulogu primarnog kreatora u odsustvu Karlika Džonsa i Frenka Nilikine, a Vašington je pokazao da može da preuzima odgovornost i menja tok utakmice. Njegova igra „jedan na jedan“, posebno nakon centralnog pik-en-rola sa Tajrikom Džonsom ili Dilanom Osetkovskim, činila je da protivničke odbrane izgledaju nemoćno.
Ako ovakav nivo prenese na Evroligu, Partizan je dobio elitnog beka bez da je posegao za novim transferom.
Stara garda spremna za nove izazove
Tajrik Džons i Sterling Braun potvrdili su da su među glavnim stubovima ekipe.
- Džons je pokazao napredak u igri licem ka košu, dodao floutere i bolju igru leđima, a njegova eksplozivnost u pik-en-rolu i dalje je ogromno oružje.
- Braun je nastavio tamo gde je stao prošle sezone – brz šut, kreacija bez lopte i beskompromisna odbrana. U dva meča kombinovao je 31 poen uz sjajnu efikasnost.
Ovaj tandem izgleda potpuno spremno da već sutra zakorači u pakleni ritam Evrolige.
Nova pojačanja – Parker i Milton se uklapaju
Posebna pažnja bila je usmerena na Džabarija Parkera i Šejka Miltona.
- Parker je u prvom meču ubacio 17 poena (6/10 iz igre), u drugom osam. Pokazao je svoje standardne adute – poludistanca, šut za tri, sposobnost da širi odbranu. Njegov izazov biće defanziva, ali jasno je da poseduje kvalitet da donosi razliku.
- Milton je u oba meča bio sekundarni kreator, ali je delovao vrlo stabilno – 14 i 10 poena, racionalna igra, napadi close-out situacija i mirnoća u odlučivanju. Za razliku od Ifea Lundberga, već sada se vidi da ima viši nivo kontrole i bolje uklapanje u Obradovićev sistem.
Ako Parker donese napadačku klasu, a Milton stabilnost u organizaciji, Partizan je rešio ključne tačke u rotaciji.
Širi roster i mladi talenti
Željko Obradović iskoristio je priliku da testira mlađe igrače.
- Uroš Mijailović dobio je 17 minuta protiv Virtusa i pokazao da može da odgovori na zadatke iz KLS-a i u ozbiljnijem okruženju.
- Arijan Lakić je bio skromniji u napadu, ali vrlo dobar defanzivno.
- Mitar Bošnjaković imao je loš šuterski procenat (1/7), ali je poverenje trenera znak da se od njega očekuje ozbiljniji iskorak.
Aleksej Pokuševski ostavio je dobar utisak u odbrani pre povrede skočnog zgloba, ali prve informacije govore da nema razloga za veću zabrinutost.
Zaključak
Rano je donositi velike zaključke, ali ključni utisak je da Partizan deluje mnogo uigranije nego lane u istoj fazi priprema. Jezgro tima je tu, nova pojačanja se uklapaju bez forsiranja, a mladi igrači dobijaju šansu da rastu uz iskusne.
Obradović i stručni štab znaju da prava sezona tek počinje krajem septembra, ali ako se po ovim prvim utakmicama išta može naslutiti – crno-beli ulaze u sezonu sa možda najviše potencijala i širine od povratka legendarnog trenera.
Ako se po jutru dan poznaje – biće ovo vrlo dobra sezona za Partizan.
CRNO-BELA BUDUĆNOST SE GRADI KORAK PO KORAK.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
