Nema mnogo večeri u kojima poraz i eliminacija ostave ovakav utisak. Partizan je protiv Hetafea u Humskoj bio bolji, hrabriji i konkretniji od člana Primere, i doslovno za dužinu nokta ostao kratak da meč odvede u produžetke. Rezultatski, sezona u Evropi je gotova. Sadržajno, ostaje pitanje zašto se ovakav Partizan nije video ranije i može li se ono što se videlo u Humskoj pretvoriti u obrazac, a ne u izuzetak.
Utakmica kakva se dugo nije videla u Humskoj
Crno-beli su u meč ušli energično, kočoperno, sa jasnom idejom da Hetafe naprave nervoznim. To im je uspelo. Ekipa Hosea Bordalasa je veći deo večeri gledala na sat i jedva čekala kraj — a to je najiskreniji kompliment koji jedan tim iz Primere može da uputi domaćinu.
Bez preterivanja, ovo je bila najbolja utakmica Partizana u sezoni. Nije to samo utisak; to potvrđuje i sam trener kad kaže da je ovakav Partizan onakav kakvog želi da vidi. Problem je što se ova rečenica sada mora ponoviti i za tri nedelje, i za mesec, protiv protivnika koji ne nose Hetafeov rejting ali umeju da ubodu bod ili tri kad Humska nije puna do vrha.
Detalji koji dele plasman od eliminacije
Ovakve utakmice se pamte po sitnicama, i tu Partizan ima pravo da bude ljut na sebe. Ostaje pitanje šta bi bilo da je Nikola Čumić bio pribraniji u dodavanju Seku. Šta bi bilo da je Erik Kojzek malo bolje zahvatio loptu posle poslednjeg centaršuta Milana Roganovića. Šta bi bilo da su dva gola u Madridu odbranjena zrelije, a ne, kako je i sam Ilić rekao — primljena naivno.Upravo tu leži najveća gorčina. Eliminacija u Humskoj nije skrojena u Humskoj, nego u Madridu. Prvi meč se u pamćenju uvek doživljava kao “manje bitan” dok se ne igra revanš, a onda se ispostavi da su dva loše primljena gola pojela sav napor druge utakmice. To je Partizan već plaćao skupo u prošlim sezonama, i ta lekcija se očigledno još nije naučila do kraja.
Ilić hladi euforiju, ali priznaje ono što se videlo
Saša Ilić je posle utakmice zvučao kao trener koji zna šta je dobio i šta je izgubio. Zahvalio se navijačima, pohvalio igrače, ali nije bežao od činjenice da žal ostaje.”Ovo je Partizan kakav ja želim da imam i želim da gledam… ostaje, iskreno da vam kažem, žal za dva naivno primljena gola u Madridu, zbog toga ispaštamo, zbog toga nismo u Ligi konferencije.”Ova rečenica je važnija nego što izgleda. Trener javno priznaje da je grupna faza propuštena zbog sopstvenih grešaka, a ne zbog razlike u kvalitetu. To je pošten sud i retko se čuje iz svlačionice posle eliminacije.Zanimljiviji je bio odgovor na pitanje o skandiranju sa tribina da mora da ostane trener:
“Polako, nije vreme za to.”
Odmereno, bez glumljene skromnosti i bez PR obećanja. Ilić dobro zna da jedna dobra evropska noć ne rešava pitanje njegovog statusa, i da je jedina valuta koja se u Humskoj troši — rezultat u prvenstvu.Ovo veče vredi zbog onoga što je pokazalo, ne zbog onoga što je donelo. Partizan je odigrao utakmicu koja obavezuje sve — i igrače i trenera i upravu. Ako ovakav pristup postane pravilo, eliminacija od Hetafea će se pamtiti kao trenutak zaokreta. Ako ostane izuzetak vezan samo za veliko ime protivnika i punu Humsku, biće to još jedna lepa uspomena u sezoni koja obećava manje nego što je prošla noć pokazala.
