Večeras u 19 časova, u Štark areni, Partizan i Efes igraju u čast Novice Veličkovića, nekadašnjeg kapitena crno-belih, klupskog rekodera
Vrteo je glavom, spuštao pogled, a onda njime leteo preko tribina Arene… Kao da se pitao, kako će to večeras da izgleda. Večeras, kada će poslednji put istrčati pred te tribine, na taj parket. I odigrati „još ovaj meč”.
Partizan i Efes. Večeras, od 19 časova. Igraće u čast nekadašnjeg kapitena tima iz Humske. NJegovog rekordera po broju odigranih utakmica. Biće to oproštaj kakav je Novica Veličković zaslužio.
Nekadašnji i sadašnji prvak Evrope. U Areni. Pred navijačima. Jednostavno, igrač takve karijere, koji je toliko dao klubu za koji je igrao u dva navrata, nije zaslužio da ode tiho. Posle sezone u kojoj su tribine zjapile prazne. U kojoj je Partizan više posrtao nego što je trčao pravo.
Suviše je on „buke” pravio tokom karijere. Zaslužio je da uz tu „buku” kojom se i kroz karijeru hranio, koja ga je dizala i kada bi padao, i ode.
Za sada je miran. Ali… Stomak radi. Radiće i večeras. Tad posebno. A on nema nikakav problem da to i prizna. Iako je mnogo velikih i teških utakmica odigrao kroz karijeru, nema dileme da će ova biti najteža.
– Kad su prošle nedelje objavili za prodaju karata, krenula je malo, ne tenzija, već neko uzbuđenje. Kako se približava, sve mi je teže – nizao je Veličković u intervjuu za klupsku televiziju.
Imao je potrebu da pojasni…
– Nije ništa teško… Lep je povod, počastvovan sam. Posle tolikog godina provednih u klubu, da zamisliš neki oproštaj. Jedino što košarkaški nisam spreman. Šutiram ja, uzmem loptu ponekad. Verovatno ću tapkati dok sam živ. Ali, samo da izdržim.
Ovom utakmicom ne stavlja tačku samo na karijeru, već na jedan deo života.
– Dva teška meseca su iza mene. Odem na more, pa na Zlatibor, pa zaboravim malo. Inače… Posle 25 godina… Ja sam se zarazio košarkom već sa 10 godina. I da ja ne razmišljam o treningu, da moram da trčim, da se spremam. To je udarac za mene, koji stvarno volim košarku. Emotivno… tu je zastao.
Jer…
– Toga više nema.
Dok je pričao, njemu iza leđa Željko Obradović je držao trening sa nekim novim igračima Partizana.
– Neobično mi je i da gledam kako trče ljudi. Nisam gledao košarkaši trening od kako sam završio u junu.
Ali, nije „kraj svirao” jer mu je košarka dosadila. Više jer telo više nije moglo da izdrži.
– Jedino što mi sad stvarno prija, je to što više ne razmišljam o bolovima.
Kako je rekao, neće večerašnji meč biti „samo” njegov oproštaj. Već i…
– Lepa prilika za publiku da dođe da vidi i novi tim Partizana i trenera. Celo leto je neka vrsta euforije oko kluba. Prvak Evrope ti dolazi u Arenu. Stvarno lep momenat.
Baš onako kako je on zamišljao.
– Zamišljao sam da se oprostim pred svojim navijačima. Toliko smo emocija zajedno podelili i imali. A prošla sezona, kad pomislim, košmar. Nema publike, korona koja je zatvorila ceo svet. Igraš, a isti ambijent bio trening, bila utakmica. Još mi nismo imali dobru sezonu.
Gotovo uz uzdah mu se otelo…
– Zamišljao sam da se oprostim pred svojim ljudima.
Želja će mu se večeras ispuniti.
ZAŠTO SE ON SLIKA SA TATOM?
Večeras će u Areni biti i cela porodica Veličković. Kao što je uvek i bila – kada su to okolnosti dozvoljavale. Ali, da li klinci znaju gde im je tata igrao i koliko ga navijači Partizana vole, upitan je Veličković.
– Još su oni mali. Recimo, gledaju kad neko hoće da se slika i pitaju se: „Šta hoće ovaj?”. Mada, ni ja ih ne umaram sa tim.
I to je jedan od razloga zašto se raduje penziji…
– Sada ih vidim i koliko su srećni, celo leto smo proveli a da ja nisam morao nigde da idem – dodao je Veličković.
Originalni članak: Sportski žurnal
