Za tri sezone samo dvojica fudbalera imala kakvu-takvu ulogu na mečevima UEFA takmičenja
U teoriji su „za“, u praksi „protiv“. Godine prolaze, a Partizan i dalje jedan od uočljivijih problema ima sa bonus fudbalerima, što najviše dolazi do izražaja na međunarodnim utakmicama, zbog čega je logično otvoriti debatu se da li su mladi naraštaji dovoljno kvalitetni da u osetljivom dobu predstavljaju tim u UEFA takmičenjima, jer se pokazalo kako im struka baš i ne veruje.
Na prvoj utakmici plej-ofa kvalifikacija za plasman u Ligu konferencije u početnih 11 nije bilo nijednog fudbalera mlađeg od 21 godine. I to samo zato što – ne mora. Za razliku od Mozzart Bet Superlige gde je pravilo ustanovljeno pre tri sezone i gde – govorili su svi treneri Parnog valjka – talenti dobijaju šansu pre vremena, nezreli ulaze u prvi tim, sklosni su greškama, igraju pod pritiskom i često nisu u stanju da isporuče ono što bi se od njih očekivalo u redovnim okolnostima.
Novi šef stručnog štaba Gordan Petrić pokušava da reklasira atmosferu, potencira kako su igrači bitni, ima razumevanja za mlade, međutim, i sam nema toliko (ili dovoljno) poverenja u njih, pa je na meču sa Hamrunom sastavio ekipu čiji je najmlađi član bio Aleksandar Popović, s tim da ni golman više ne potpada pod kategoriju bonusa.
Otkako je Fudbalski savez Srbije uveo to pravilo (od sezone 2020/21), Partizan je odigrao 22 evropske utakmice i samo se za dvojicu fudbalera u tom periodu može reći da su imala status koliko-toliko redovnih startera na mečevima internacionalnog karaktera, a da imaju etiketu bonusa. U pitanju su krilni vezisti Filip Stevanović (počeo utakmice sa letonskim RFS-om, moldavskim Sfintulom i belgijskim Šarlroa) i Nemanja Jović (protiv DAC-a i Santa Klare u Beogradu, na gostovanju u Talinu i protiv Anortozisa u Beogradu). Bio e i onaj meč kad su u premijernom izdanju grupne faze Lige konferenicije (sa Kipranima kod kuće) na terenu od prvog minuta, uz Jovića, bili još napadač Marko Milovanović i vezista Lazar Pavlović, međutim, samo iz razloga što tadašnji trener Aleksandar Stanojević nije mogao da računa na Rikarda Gomeša i Bibarsa Natha.
Ionako Stanojević nije bio pobornik bonus pravila.
„Smatram da je besmisleno. Ako si kvalitet, igraćeš. Ja sam poslednji derbi završio sa tri, četiri bonusa, zasad je Sveta Marković taj koji je neprikosnoven, pa i Jović. Na silu nešto raditi za mene je apsurd“, govorio je Stanojević posle poraza na stadionu Crvene zvezde u proleće 2021, pred kraj prve sezone u kojoj je važilo da utakmice Superlige moraju da počnu dvojica fudbalera mlađih od 21 godine.
Kasnije je promenjeno, sad kvotu popunjava samo jedan fudbaler rođen posle 1. januara 2001, što ne znači da je Partizan nešto epohalno dobio. I dalje u onim egzistencijalnim utakmicama, na evropskoj sceni, ne ukazuje šansu poletarcima. Nije to uradio ovog leta u dvomeču sa AEK-om ni Ilija Stolica.
„Uvek sam bio pobornik toga da bi trebalo da igraju kvalitetni, a ne samo zato što su mladi. Takvog sam stava bio i kao selektor reprezentacije do 21 godine. Pravilo bonusa primorava klubove da forsiraju igrače koji nisu dovoljno sazreli izazovima Superlige“, govorio je Stolica i iz njegovih reči se može shvatiti deo problematike s kojom se suočavaju svi treneri u poslednje tri godine.
Petrić sa fudbalerima Partizana (© Star sport)
Petrić je već četvrti. Deluje da ni njemu ne ide u tom smislu, bar na početku, ali bi mu sigurno bilo prijatnije za rad i kombinatoriku ako bi imalo širi izbor, veći kapacitet, odakle da crpi resurse. Da za evropske utakmice to budu provereni, stabilni igrači. Mladi definitivno u sebi poseduju potencijal – primećuju to i stranci, na primerima transfera Stevanovića u Mančester Siti i Milovanovića u Almeriju – i možda će kroz godinu, dve to konvertovati u ozbiljan doprinos na drugim adresama, ali u Humskoj nisu. Prerano su otišli, a ono malo vremena što su provodili na terenu delovalo je da su i sami sbesni (ne samo oni) da su to zato što im neko nešto poklanja, da im je put do prvog tima skraćen prečicom. Pitanje je da li bi i kad dobili šansu da je baza šira, pošto i sam Petrić govori kako mu je potrebno još novajlija.
„Što je veći broj kvalitetnih fudbalera u ekipi to je nama rad olakšan. Trenutno na klupi imamo dečake od 18, 19 godina, a sa dečijim vrtićem ne možeš mnogo toga da napraviš u Evropi“, insistira Albert Nađ, prvi saradnik Gordana Petrića u novom stručnom štabu crno-belih.
Protiv malteškog Hamruna – a to nije tim koji pripada čak ni B klasi evropskog fudbala – šansu su tek u drugom poluvremenu dobili Nemanja Jović, Kristijan Belić i Samed Baždar. Kraj njih su sedeili još Mihajlo Petković, Matija Stašević, Mihajlo Ilić i Vanja Vlahović. Svi bez međunarodnog iskustva. Prethodnih sezona šansu čekali i jedva da su je dobijali Lazar Pavlović, Nikola Terzić, Denis Stojković, Aleksandar Popović (dok je bio bonus).
Što znači da im ostaju samo mečevi Superlige. Teško da će na njima napredovati kao kad bi igrali Evorpu. S druge strane, za nju nisu dovoljno zreli i(li) pripremljeni, što stavljan trenere u delikatnu poziciju.
“Ovim pravilom smo prisiljeni da forsiramo igrače koji možda nisu spremni na to. Uradićemo sve da ih pripremimo, da znaju šta ih čeka i da dobijaju nešto što tek treba da zasluže“, govorio je još pre dva leta Savo Milošević, tadašnji strateg. „Razgovarao sam sa mlađim igračima, „bonusima“ u mojoj ekipi, jer će neki od njih dobiti nešto što ne zaslužuju. Tu moramo biti jako obazrivi i oni moraju da poštuju to, jer nije samo pitanje u guranju mladih igrača. Vi morate da ih pripremite da ne sagore“.
Neki već jesu…
Originalni članak: Mozzart sport
