Rukometaši Partizana u četvrtak, 10. septembra, od 18.45, u Hali „Aleksandar Nikolić“ otvaraju svoje učešće u Ligi šampiona prvi put od sezone 2012/2013. Povratak u elitno evropsko društvo dolazi sa cenom koja se u žrebu ne bira: prvi protivnik je Fukse Berlin, nemački vicešampion i finalista Lige šampiona u obe prethodne sezone. Ovo je šesta sezona crno-belih u najjačem takmičenju, ali prva u kojoj klub startuje sa idejom da bude više od statiste.
Fukse dolazi kao favorit, ali ne u najboljem trenutku
Berlinci su poslednjih godina postali stalni gost završnice Lige šampiona, i to je podatak koji sam po sebi objašnjava zašto ih niko ne dočekuje opušteno. Njihov rukomet je brz, agresivan, sa domaćim jezgrom koje raste kroz klub — Nils Lihtlajn i Tim Frajhofer su primeri koji u Nemačkoj već imaju težinu, dok je Matijas Gidsel poseban problem za svaku odbranu na svetu. Najbolji strelac Lige šampiona u dve uzastopne sezone nije titula koja se dobija slučajno.
Ipak, Fukse stiže u Beograd sa dva poraza u nogama, oba od aktuelnog šampiona Magdeburga — u Superkupu i u prvenstvu. Za vikend su jedva izgurali Štutgart, 34:33. To ne znači da su ranjivi u smislu u kojem bi Partizan mogao lako da ih iznenadi, ali znači da timski ritam još nije tamo gde bi Berlinci želeli da bude na startu evropske sezone. Prozor za dobar meč postoji. Nije širok, ali postoji.
Marsenić na drugoj strani, poznato lice u nezgodnoj ulozi
Duel će imati i emotivni sloj koji navijači Partizana neće moći da preskoče. Mijajlo Marsenić, nekadašnji igrač crno-belih i evropski šampion sa Vardarom 2017, ulazi u devetu sezonu u Berlinu. Njegov reprezentativni saigrač Dejan Milosavljev, koji je poslednjih godina bio jedan od najboljih golmana Bundeslige, ovog leta je otišao u poljski Kjelce, pa Fukse dolazi bez jednog izuzetno važnog imena na golu. To je detalj koji vredi zapamtiti pre početka meča.
Rekonstruisan tim i trener koji zna kako se dolazi do trona
Partizan u novu sezonu ne ulazi sa istim rosterom koji je do prošle godine plaćao ceh čekanja na Evropu. Klupu je preuzeo Raul Gonzales, trofejni španski stručnjak koji je 2017. sa Vardarom osvojio Ligu šampiona i osam sezona vodio Pari Sen Žermen. Ne dolazi svaki dan trener sa takvim dosijeom u srpski rukomet, a činjenica da je crno-belima ponuđen ovakav profil govori više o ambiciji uprave nego bilo koje saopštenje.
Uz Gonzalesa su stigli i igrači sa iskustvom Bundeslige — Tobijas Vagner, Miloš Kos i Ilija Abutović. Baš u meču protiv nemačkog vicešampiona, iskustvo iz istog tog rukometnog konteksta postaje resurs, a ne dekoracija. Partizan je već pobedio Dubočicu u prvom kolu ARKUS lige i pančevački Dinamo u Superkupu Srbije, ali to su testovi drugačije prirode. Prava provera počinje u sredu uveče.
Grupa u kojoj ništa nije unapred rešeno
Novi format Lige šampiona sa 24 tima i šest grupa daje Partizanu više utakmica i više šansi da ostane u takmičenju čak i ako start ne bude idealan. U istoj grupi je i mađarski Vesprem, koji je pojačan Emilom Nilsenom iz Barselone, MVP-jem prošle sezone, i dočekuje povratnika Porto. To znači da će se hijerarhija grupe pisati postepeno, kroz duže kolo, a ne kroz jedan meč.
Partizan ne ulazi u ovaj duel sa obavezom da pobedi. Ulazi sa obavezom da izgleda kao ekipa koja je došla da igra Ligu šampiona, a ne samo da bude domaćin Fuksama. Ako se to vidi u sredu, prva utakmica će već imati smisla, bez obzira na rezultat. A ako se uz to pojavi i deo meča u kojem Beograd oseti da bi mogao više — biće to znak da čekanje od trinaest godina nije bilo uzalud.
Humska i „Pionir“ znaju razliku između velike večeri i velike iluzije. Sreda je prilika da se ta razlika pokaže na terenu.
