Iza Partizana je teško i zahtevno duplo kolo u Evroligi, u kojem su crno-beli pretrpeli dva poraza i pali na skor 3–5. Ipak, daleko od toga da je sve bilo negativno. Naprotiv — bilo je i dosta toga ohrabrujućeg.
U pobedama nad Efesom i Milanom već su se videli obrisi problema: padovi koncentracije i faze igre u kojima Partizan ne uspeva da kontroliše ritam. Ipak, porazi od Hapoela Tel Aviva i Barselone u mnogo čemu su osvetlili put kojim Obradovićev tim treba da ide.
U Sofiji protiv trenutno najjače ekipe Evrolige, Hapoela Tel Aviva, crno-beli su pokazali ozbiljnu čvrstinu tokom 28 minuta. Tokom drugog perioda ograničili su izraelski tim na svega četiri poena u pet minuta, a ključni detalj bio je Željkov potez — tandem Bruno Fernando i Tajrik Džons.
U tom trenutku Partizan je izgledao potpuno drugačije: agresivniji, kompaktniji, sa kontrolom reketa i boljim zatvaranjem prostora. Upravo taj potez pokazao se kao prekretnica.
Slična priča ponovila se i u Areni protiv Barselone, gde su crno-beli, zahvaljujući istoj kombinaciji, serijom 18:0 preuzeli kontrolu u ranoj fazi meča. Nažalost, u završnici ih je presrela trojka Klajburna, ali je defanzivni napredak bio očigledan.
Nakon meča, Željko Obradović je na pitanje o Fernandu i Džonsu rekao:
„Bruno u tandemu sa Džonsom menja dimenziju naše odbrane. Problem je neuigranost u napadu – rasporedi, prostor, tajming. Na tome moramo da radimo. Imamo malo vremena za trening, ali radimo na tome da sve povežemo. Kada Bruno ofanzivno ‘klikne’, to će biti oružje najvišeg nivoa.”
U duplom kolu primećen je i napredak u komunikaciji i razumevanju situacija u oba pravca igre. Crno-beli su u defanzivi sve agresivniji, dok ofanzivno traže fluidnost i kontinuitet. Posebno se izdvojio Duane Vašington, koji počinje da razmišlja „evropski“ — upravo onakav profil igrača koji je Obradoviću potreban u odsustvu Karlika Džonsa.
Da, tabela ne izgleda idealno — Partizan je sada u donjem delu poretka. Međutim, u 80 minuta duplog kola bilo je više pozitivnih momenata nego negativnih. Kada se u obzir uzmu povrede, neuigranost novih igrača i težak ritam, jasno je da tim polako dobija formu.
Ono što ostaje pitanje — i izazov — jeste da li će Bruno Fernando i Nik Kalates uspeti da preuzmu liderske uloge i stabilizuju ekipu. Ako da, Partizan ima sve preduslove da ponovo krene uzlaznom putanjom i pokaže lice koje svi želimo da vidimo — lice tima koji nikada ne odustaje.
Jer, kao i uvek — Partizan ne pada, Partizan se diže. 🖤
Piše: Volimpartizan.rs
