Partizan je posle sednice Upravnog odbora objavio saopštenje koje je više od uobičajenog administrativnog izveštaja. Klub je stavio na sto konkretne cifre – ukupan dug od približno 32 miliona evra, od čega gotovo dve trećine otpada na poreske obaveze prema državi – i istovremeno dao punu podršku Saši Iliću uz otvoreno priznanje da rezultati u prvenstvu ne prate ambicije. Retko se dešava da klub u istom danu prizna i finansijski teret i sportski deficit, i baš zato ovo saopštenje traži pažljivo čitanje, a ne emotivnu reakciju u jednom ili drugom smeru.
Ukratko
- Ukupan dug je oko 32 miliona evra, ali struktura je bitnija od zbira: skoro dve trećine je prema državi, oko 8 miliona prema ostalim poveriocima.
- Obaveze prema bivšim igračima i trenerima svedene su sa 13,11 miliona (oktobar 2024) na 1,62 miliona evra neto, od čega milion i dalje ide Bibarsu Nathou.
- UO je dao bezrezervnu podršku Saši Iliću, uz jasnu poruku da rezultatski pomak mora da stigne.
Struktura duga govori više od ukupnog iznosa
Broj od 32 miliona evra zvuči teško, ali sam po sebi ne kaže dovoljno. Kada se raspakuje, slika postaje jasnija: oko 21 milion evra odnosi se na poreske obaveze, dok su preostalih osam miliona obaveze prema drugim poveriocima. Klub istovremeno navodi potraživanja od oko 9,3 miliona evra po osnovu transfera iz prošlog prelaznog roka, što je stavka koja finansijski teret realno umanjuje – ali samo ako se ta potraživanja i naplate u razumnom roku.
Dug prema državi nije klasičan komercijalni dug. On je dugoročan, uglavnom reprogramabilan, i u praksi ne prekida svakodnevno poslovanje kluba na način na koji to rade obaveze prema igračima, agentima ili drugim klubovima. To ne znači da nije problem – znači da nije problem koji ruši kuću preko noći.
Bivši igrači, Natho i Sek – gde je Partizan zaista skinuo pritisak
Najkonkretniji pomak vidi se kod obaveza koje najdirektnije prete kroz FIFA i UEFA mehanizme. Dug prema bivšim igračima, trenerima i sportskim radnicima sveden je sa 13,11 miliona evra u oktobru 2024. na današnjih 2,79 miliona bruto, odnosno 1,62 miliona neto. Od tog iznosa čitav milion evra i dalje se odnosi na Bibarsa Nathoa, što znači da su ostale obaveze prema toj kategoriji sada realno sitne u odnosu na ono što je bilo.
Slična priča je i sa drugim klubovima: sa 7,25 miliona spušteno je na 1,89 miliona, od čega 1,45 miliona otpada na Torino za Dembu Seka, uz otplatu razvučenu na četiri godine. To je upravo tip obaveze koji UEFA voli da vidi – definisan, ročan, ugovoren.
Ako se ove brojke uzmu kao merilo, aktuelna uprava ima čime da brani rad u delu koji je najviše pretio licenci i evropskim takmičenjima. To ne briše ukupni dug, ali otklanja onaj deo koji je Partizana godinama držao na ivici FIFA sankcija.
Podrška Iliću u trenutku kada tabela ne pomaže
Deo saopštenja o sportskom sektoru je zanimljiv baš zato što je iskren. UO otvoreno kaže da rezultati u domaćem prvenstvu „nisu na nivou ambicija“ i da je neophodan „jasan rezultatski pomak“. Istovremeno, Saša Ilić dobija jedinstvenu i bezrezervnu podršku.
Ovakve poruke u srpskom fudbalu obično imaju kratak rok trajanja. Ne zato što uprava lažno podržava trenera, nego zato što bodovna razlika i pritisak sa strane brzo pomeraju kriterijume. Ilić je dobio glasan glas poverenja, ali i konkretan zadatak: stabilizacija i popravak rezultata pre zime. Kod Partizanovih trenera „bezrezervna podrška“ je često bila prva rečenica u priči koja se drugačije završila.
Teleoptik i FSS – dve strane iste poruke
Otvaranje novog terena sa natkrivenom tribinom u SC „Partizan-Teleoptik“ 27. septembra, prijateljskom utakmicom protiv FC Rodine iz Moskve, deo je iste priče u kojoj klub želi da pokaže da se ulaganja ne svode samo na sanaciju dugova. Infrastruktura u Teleoptiku je jedna od onih tema koje se retko vide na naslovnim stranama, a dugoročno menjaju kako Partizan radi sa mladima.
Poruka o izborima u FSS je jasnija nego što deluje. Rečenica da Partizan „neće biti pasivni posmatrač“ i da u organima Saveza „nije adekvatno zastupljen“ nije diplomatska. To je najava institucionalne borbe za mesta u telima koja odlučuju o rasporedu, sudijama i uslovima za sve klubove. Da li će Partizan tu borbu dobiti, drugo je pitanje – ali je bitno što je najavljuje otvoreno.
Šta ovaj presek stvarno govori
Partizanovo saopštenje ne treba čitati ni kao proglas pobede ni kao priznanje poraza. Klub je pokazao brojke koje se mogu proveriti, priznao ono što loše radi na terenu i najavio pravce u kojima želi da deluje van njega. To je više od proseka za srpski fudbal, ali daleko od tačke u kojoj se može govoriti o sređenom stanju.
Najveći deo dugova je otišao tamo gde manje boli i žulja – prema državi i u razvučene otplate. Sportski deo, međutim, nema takav luksuz. Tabela ne priznaje reprogram. Ako rezultatski pomak do zime ne stigne, sve ovo iz saopštenja izgledaće drugačije, koliko god brojke bile uredno posložene.
