Jedan detalj sa utakmice Partizana i Radničkog iz Niša (0:0) gotovo je prošao neprimećeno, ali nosi ozbiljnu simboliku. Prvi put otkako je Nenad Stojaković seo na klupu crno-belih, tandem centralnih vezista – Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić – nije izneo meč do kraja.
Nije to samo pitanje izmena. Tajming i kontekst govore mnogo više.
Ugrešić je ostao u svlačionici već na poluvremenu, dok je Dragojević zamenjen svega desetak minuta po povratku na teren. Upravo oni, koji su tokom jeseni promovisani u kapitene i predstavljeni kao projekti kluba, prvi su povučeni sa terena u trenutku kada je Partizanu bio potreban iskorak.
Može se reći da je trener reagovao isključivo na ono što je video na terenu – spor ritam, nedostatak ideje i manjak konkretnog doprinosa. Međutim, činjenica da se ovakav potez dešava prvi put od njegovog dolaska ne može se ignorisati. Deluje kao jasna poruka: status više ne garantuje minutažu.
U Humskoj se već neko vreme provlači mišljenje da su pojedini mladi igrači, ohrabreni brzom promocijom i kapetanskim trakama, počeli da veruju da su iznad konkurencije. Ako je to bio slučaj, Stojaković je odlučio da reaguje – i to bez obzira na godine, planove ili tržišnu vrednost.
S druge strane, ovde se otvara i ozbiljno pitanje balansa. Ako je Partizan klub koji želi da afirmiše mlade i kroz njih gradi budućnost, onda prerano izvlačenje sa terena može imati i kontraefekat – kako na samopouzdanje, tako i na percepciju njihove vrednosti. Pogotovo u sezoni u kojoj rezultatski cilj više nije kristalno jasan.
Dodatni sloj cele priče donosi dolazak Saše Zdjelara. Iskusni vezista sigurno nije vraćen u Humsku da bi bio samo glas razuma u svlačionici. Njegovo prisustvo automatski pojačava konkurenciju i stavlja do znanja da će igrati onaj ko u datom trenutku može da napravi razliku – bez obzira na to da li ima 19 ili 29 godina.
Pred Nenadom Stojakovićem je sada najosetljiviji deo posla: da mladima objasni zašto nekad igraju, a nekad ne, a starijima da prihvate eventualnu ulogu sa klupe – bez pucanja odnosa u svlačionici. Ako se ta linija ne povuče jasno, Partizan rizikuje da izgubi i rezultate i projekte.
Jedno je, ipak, jasno posle meča sa Radničkim: u ovom Partizanu više ne postoji „nedodirljiv“. I to možda i jeste najzdravija poruka koju je klupa mogla da pošalje.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
