Partizan danas igra derbi. Sto osamdeset po redu. Ali za Sašu Ilića, koji je kao igrač odigrao 31 večiti okršaj i postao sinonim za crno-bele u najvećim mečevima, ovo je prvi put da na Marakanu ide kao šef stručnog štaba. I upravo zato njegova poruka pred utakmicu nosi posebnu težinu — ne zato što je nova, nego zato što dolazi od čoveka koji zna koliko takve reči koštaju kada ih izgovoriš, a zatim moraš da ih braniš na terenu.
Ukratko
- Saša Ilić pred svoj prvi trenerski derbi poručuje da Partizan ide isključivo na pobedu.
- Crno-beli dolaze sa dozom samopouzdanja posle Hetafea i OFK Beograda, ali imaju administrativni problem sa igračima van EU.
- Sidni Lima zadužio je dres Partizana, ali pitanje njegove fizičke spremnosti ostaje otvoreno.
„Odigrao sam najviše derbija u istoriji — znam šta emocije rade”
Malo ko u istoriji srpskog fudbala ima pravo da govori o derbijima sa toliko ličnog iskustva. Ilić ne bira velike reči, ali svaka ima pokriće:
— Naravno da ću iskustva koja imam probati da prenesem igračima, odigrao sam najviše derbija u istoriji i sa tog aspekta mogu da poručim momcima da probaju da ostanu mirni. Bio sam i ja mlad, znam da su emocije velike, ali moraju da kanališu energiju i da se opuste. Ne da se opuste u smislu da rade šta hoće na terenu, nego da ne dozvole da ih ponese ambijent sa tribina.
Ovo nije trenerska fraza iz priručnika. Ovo je čovek koji je sedeo u istoj svlačionici u kojoj će danas sedeti njegovi igrači, koji je osećao isti pritisak, i koji tačno zna gde se lomila razlika između dobre namere i stvarnog učinka. Ilić traži hladan razum unutar kipuće atmosfere — i taj zahtev je ujedno najteži deo derbija za svaki tim, posebno za mlađe igrače.
— Imam mnogo derbija iza sebe kao igrač, ali ovo je prvi u ulozi trenera. Još nemam žmarce u stomaku, razmišljam šta i kako. Najbitnije mi je da ekipa bude svesna da jedino kao tim može da deluje i izgleda dobro. Ovo je najveća utakmica u našoj zemlji, za ovo se živi.
Hetafe kao mera – koliko samopouzdanje vredi u derbiju
Partizan na Marakanu ne dolazi iz mraka. Dobra partija protiv Hetafea, tim iz lige petice, pokazala je da ovaj sastav ume da se nosi sa znatno skupljim rivalima kada igra kao organizovana celina. Na to se nadovezala i pobeda nad OFK Beogradom, pa je kalibracija forme pred derbi bar donekle povoljna.
— Protiv Hetafea su moji igrači videli da, ukoliko daju sve od sebe u datom trenutku i ako deluju kao tim, mogu da budu ravnopravni sa ekipom takvog ranga. Na to se nadovezao i OFK Beograd, pa sa dozom samopouzdanja čekamo derbi. Doduše, forma u derbiju ne znači ništa. Dosta puta se dešavalo da derbi izrodi nekog novog heroja, a nadam se da će taj heroj biti iz našeg tabora.
Poslednja rečenica je ključna. Ilić ne prodaje iluzije — forma u derbiju zaista često ne znači ništa, i svaki iskusni navijač Partizana to dobro zna. Ali isto tako zna da je mnogo lakše ući u ovakav meč sa pobedom u nogama nego sa krizom na leđima.
Lima, Zubairu i problem sa četvoricom van EU
Pred sam derbi Partizan je dobio novo ime u odbrani. Sidni Lima, iskusni štoper i bivši kapiten Santa Klare, zadužio je crno-beli dres. Ilić je jasan — kvalitet postoji, ali pitanje fizičke spremnosti ostaje:
— Lima je bio kapiten Santa Klare, što znači da poseduje liderske sposobnosti. Počeo je pripreme, odigrao prvu utakmicu za portugalski tim, ali posle toga tri nije, što minimalno ostavlja prostor da fizički nije maksimalno spreman. Koristićemo ga, nismo ga doveli za džabe, ima kvalitet, a da li će igrati zavisi od njega.
Tu je i povratak Ibrahima Zubairua posle suspenzije zbog neprofesionalizma — priča koja se na kraju rešila razgovorom, ne sukobom:
— Reagovao je dobro. Kad mu je saopštena odluka, nije mu prijala, ali je individualno radio dobro. Direktor i ja smo razgovarali sa njim, svestan je svoje greške i rekao je da će se promeniti. Nisam sujetan čovek, to što se desilo je iza nas, Zubairu može da nam pomogne ako nastavi ovako da trenira.
Ali najkonkretniji problem uoči derbija nije ni forma ni motivacija — već administrativna prepreka. Partizan u svom kadru ima šestoricu igrača van Evropske unije, a pravilnik dozvoljava samo četvoricu u timu za utakmicu.
— Razmišljam još kako to da rešimo, nismo doneli konačnu odluku. Imamo ozbiljan problem sa igračima van Evropske unije – sa Brazilcima i ostalima. U našoj ligi su dozvoljena samo četvorica, što nam stvara problem, pa ćemo neke igrače morati da žrtvujemo, ali ubeđen sam da će oni koji izađu dati svoj maksimum.
Ovo je realan problem koji Ilić ne krije. Kada imate šest igrača od kojih svaki može biti adut, a smete da koristite četiri — tu se donose odluke koje mogu da odrede meč.
Zašto „ne bih potpisao remi” nije prazna izjava
Pitanje koje se uvek postavi pred derbi — da li bi potpisao nerešeno — Ilić je odbio bez dramatike, ali sa razlogom koji ide dublje od bravure:
— Ne bih potpisao remi! Ne zato što se pravim da sam preterano samouveren, već zato što se u Partizanu – bilo da si navijač, igrač ili trener – priznaju samo pobede. Neće biti lako, ali Partizan mora svaki put da ide na pobedu. Da je ostalo par kola do kraja prvenstva, da smo matematički prvaci, rekao bih „hajde, remi”. Ali, svaki navijač Partizana, pa i ja, ide tamo sa verom u trijumf.
Ovo nije naivnost. Partizan je daleko od vrha tabele posle lošeg starta, i upravo zato remi na Marakani — koliko god nekima delovao kao solidan rezultat — ne rešava ništa. Crno-belima treba pobeda koja ih definitivno vraća u borbu za tron. Ilić to zna, i zato ne želi da pred prvi trenerski derbi šalje poruku komfora.
Iz protivničkog tabora, Albert Rijera je najavio da Zvezda planira da prvih petnaest minuta postavi psihološki ton i nametne ritam. Partizan, očigledno, ima drugačiji plan. Koji je — danas ćemo videti.
Grobari, Marakana i tradicija koja čeka da se prekine
Ilić ne zaboravlja ni navijače, ali im ne nudi prazna obećanja:
— Navijačima nema šta posebno da se poručuje, Grobari su uvek uz nas, znaju da nije sjajno vreme i da smo dugo bez trofeja, ali ne odustaju. To će ovoj ekipi puno značiti.
Činjenica je da Partizan na stadionu „Rajko Mitić” nije slavio od 2019. godine — od utakmice kada je upravo Saša Ilić, tada još kao igrač, podigao poslednji trofej. Poslednji put kada je crno-beli heroj sa Marakane bio upravo on.
Danas ide da napravi novog.
Ne zato što forma to garantuje, ne zato što je kadar jači od rivalskog — već zato što u Partizanu, kako kaže čovek koji je taj klub nosio na leđima više od bilo koga, remi nikada nije bio dovoljan. A derbi koji se igra za ponos i povratak u trku za titulu — najmanje od svih.
