Piše: Volimpartizan.rs
Partizan je na Banovom brdu odigrao 0:0 sa Čukaričkim, ali rezultat je bio manji problem od utiska koji je ostao iza njega. Bod je sačuvao samo golu formu nade, dok je igra pokazala ekipu bez žara, bez oštrine i bez stvarnog osećaja da završnica sezone još traži bilo kakvu borbu.
Partizan je protiv Čukaričkog otvorio meč sporo, bez ritma i bez osećaja da se na Banovom brdu igra za drugo mesto
Težak, kišni dan u Beogradu kao da je više uspavao nego pokrenuo utakmicu, a Partizan se toj atmosferi prebrzo prilagodio. Domaći su bolje otvorili meč, imali više života u uvodnih desetak minuta, dok su crno-beli u duel ušli tromo, kao tim koji ne uspeva da pronađe ni hitrost ni nerv.
Tek posle tog početnog perioda Partizan je preuzeo loptu i prividnu kontrolu, ali ni tada nije delovao kao ekipa koja zna šta želi da uradi sa utakmicom. Bilo je nekoliko nagoveštaja, nekoliko polušansi, ali premalo za meč u kome je ulog morao da se vidi i u kretnji i u duelu i u brzini odluke.
Sekov promašaj
Najveću šansu u prvom delu propustio je Demba Sek, posle dodavanja Sebastijana Poltera. Izašao je sam pred Vladana Čarapića, ali je šutirao pravo u golmana domaćih. To je bio trenutak utakmice koji je mogao da promeni tok meča, ali je ostao samo još jedan kadar Partizanove jalove večeri.
Ipak, ironija ovog remija leži u tome što je baš Sek bio gotovo jedini ofanzivac koji je pokazao ambiciju da nešto preuzme. Vukotić i Ugrešić ostali su bez pravog uticaja, a Polter je, osim tog jednog dobrog pasa, previše lako ispadao iz ritma utakmice. Kada ti jedan promašaj ostane najveći dokaz da je neko makar pokušavao, onda je jasno koliko je ostatak napada bio tih.
Crno-beli ostali bez ideje u nastavku
Ni drugo poluvreme nije ponudilo mnogo više. Partizan je imao posed i teren, ali ne i sadržaj. Napad se uglavnom lomio na istoj tački: do lopte bi došao Sek, pokušao prodor, centaršut ili završnicu, a završni potez bi opet ostao nedorečen.
Sa same slike nije bilo lako izmeriti koliko je u nogama bilo umora, ali je ravnodušnost u igri bila suviše očigledna da bi se ignorisala. Čukarički se branio mirno, organizovano i bez panike, a Čarapić je bio na pravom mestu kad god je trebalo. U takvom odnosu snaga, Partizanova inicijativa više je ličila na statistiku nego na stvarni pritisak.
Partizan protiv Čukaričkog pokazao je gde je klub danas
Na kraju su domaći mogli i do cele pobede. U 87. minutu Milan Pavkov je glavom pogodio stativu i tako poštedeo Partizan potpunog potopa. Da je lopta ušla, teško da bi iko mogao da kaže da je to bilo nezasluženo.
Bod na Banovom brdu nije uteha, nego mera koliko je Partizan spustio sopstvenu letvicu. Još tužnije od samog rezultata jeste to što je rival nastupio sa gotovo potpuno izmenjenim i podmlađenim sastavom, a crno-beli ni protiv takvog protivnika nisu uspeli da nametnu ozbiljnost. Jesenji prvak u jednom delu sezone, a tim bez daha i bez pravca na njenom kraju — to je možda najkraći i najtužniji sažetak stanja u kojem se klub nalazi.
Na kraju je ostao samo bod, ali mnogo teži od rezultata bio je utisak da Partizan više nema ni snagu ni veru da sezonu završi uspravno. Sekov promašaj i Pavkovljeva stativa stali su kao dva simbola istog popodneva: jedni nisu umeli da uzmu ono što im se nudilo, drugi nisu kaznili sve što im je bilo poklonjeno. Jesenji prvak je došao do završnice u kojoj i Liga konferencije deluje kao skromna uteha, a to je za ovaj klub najtužniji deo cele priče.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
