Deluje da se u Humskoj više ne gube samo utakmice – gubi se i svlačionica.
Crno-beli su ušli u najdelikatniji trenutak 2025. godine: eliminacija iz Kupa Srbije, novi pad u prvenstvu, a tim izgleda kao da više ne diše istim plućima.
Partizan je prestao da liči na sebe.
Sve ono što je krasilo ekipu Srđana Blagojevića nestalo je u poslednje dve nedelje – energija, volja, emocija. Na terenu, umesto „valjka“, sada se vidi umorna, rasuta ekipa koja gubi orijentaciju i smisao.
U Šapcu i protiv Čukaričkog videlo se da nešto nije u redu. Igrači ne reaguju, trener ne menja ritam, a između linija – tišina. Govor tela sve otkriva: komunikacija je oslabila, poverenje nestaje. Neko u toj svlačionici više ne čuje trenera.
Blagojević, deluje kao miran i staložen čovek, pokušava da pronađe rešenja u sebi, ali sada mora da pronađe glas. Partizanu nije potreban filozof, nego vođa.
Jer, kad jednom ispadne lopta iz ruku, teško se vraća autoritet.
Na Banovom brdu, Partizan je izgledao bezvoljno, energetski ispražnjeno. Kapiteni se nerviraju, mladi igrači deluju izgubljeno, klupa ćuti. Niko ne diže glas.
A Partizan ne sme da bude tih klub.
U takvim trenucima vidi se koliko nedostaju vođe. Ljudi kao što su nekad bili Ilić, Krstajić, Drinčić, Petrović ili Zdjelar. Oni koji bi u svlačionici lupili šakom o sto i rekli – „dosta!“
Toga danas nema. I zato Partizan luta.
Kriza nije samo rezultatska – ona je karaktera.
Dok ne bude onog koji će da trči dok ne ispusti vazduh i ukliza dok ne odere koleno, nema povratka.
A prvi koji mora da se promeni je trener. Ovo više nije vreme za tišinu. Ovo je trenutak za rez, kaznu i podvik.
Jer ako Blagojević ne promeni Partizan – Partizan će promeniti njega.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN. Piše: Volimpartizan.rs 🖤
