U njegovo vreme se igralo srcem, iz ljubavi i pisala se istorija. Večiti derbiji su bili viteške borbe i odraz nekih boljih i bezbrižnijih vremena. Član čuvene generacije Partizana koja je 1976. godine u Humsku donela prvu, istorijsku titulu državnog prvaka. Boris Beravs, stameni bek crno-belih, kapiten šampionskog tima, a kasnije dugogodišnji uspešni operativac renomiranog kluba.
A kada je reč o predstojećem evroligaškom okršaju dodaje:
„Uoči derbija mogu da kažem da je trenutak specifičan, jer su oba tima startovala nešto lošije. I to povećava draž, koja inače prati sve mečeve večitih rivala. Biće sigurno utakmica puna naboja, moja želja je da gledamo dobru košarku i da pobedi Partizan. S druge strane i Crvena zvezda ima dobar tim, odlične igrače, koji se još nisu uklopili u željenu celinu, ali imaju kvalitet. Biće teško u četvrtak, očekujem neizvestan i uzbudljiv meč“.
Crveno-beli su raskinuli saradnju sa dosadašnjim trenerom Duškom Ivanovićem, a na klupu je stigao Joanis Sferopulos, grčki stručnjak.
„Promena trenera neretko izmeni ritam ekipe i donese pobednički impuls. Zvezda je sa Sferopulosom napravila pravi potez, jer se radi o odličnom stručnjaku“.
Večiti rivali su ove sezone ušli sa velikim ambicijama u eltino evropsko takmičenje, ali mora se priznati, još su daleko od optimalne forme.
„Za to je potrebno vreme. U tome je prednost Partizana bila i prošle godine što je Željko Obradović od dobrih pojedinaca postepeno pravio i napravio odličnu ekipu, koja je stigla na prag fajnal fora. Željko je to majstorski odradio, a šta drugo očekivati od stručnjaka njegovog kalibra. Velika je stvar što je Željko u Partizanu u kontinuitetu, sada već treću sezonu i što radi na miru i ima punu slobodu. On je definitivno spasao Partizan, da nije došao mislim da bi klub propao“.
U odnosu na prošlu, Partizan ove godine ima nešto slabiji tim, smatra Beravs.
„Očigledno je da su letos bazirali koncepciju na Nikoli Mirotiću, već se znalo ko bi njegovim dolaskom još bio angažovan od igrača, a ko bi ostao iz prošlogodišnjeg sastava. Mislim da je nedolazak Mirotića poremetio planove i koncepciju Partizana, škripi na pozicijama pleja i centra, ali sada se čekaju preostala pojačanja i biće potrebno vreme da se uigraju. Naravno, Željko Obradović je majstor da sve to uklopi. Kod njega svi igrači individualno i timski napreduju, što je veliki benefit“.
Oba tima su jaka i zaslužuju da budu stalni članovi Evrolige, ističe Beravs.
„Želim sve najbolje i Partizanu i Zvezdi. Kada bi i jedni i drugi dobili vajld kartu za učešće verujem da bi se smanjila tenzija između večitih rivala. Mislim da je upravo ta konkurencija za stalno članstvo u Evroligi doprinela povećanju tenzije i netrpeljivosti, što nije dobro“.
Sagovornik Sport Kluba je imao brojne funkcije u klubu iz Humske, između ostalog bio je direktor Omladinske škole Partizana i tehniko ženske ekipe osamdesetih godina, kada su devojke osvojile tri titule prvaka države. I naravno, sa puno emocija priča o instituciji večitog derbija.
„Zna se šta znači večiti derbi. Praznik košarke. U moje vreme je bilo drugačije, družili smo se sa igračima Crvena zvezde, na terenu se nismo poznavali, ali smo zato posle utakmice bili prijatelji i izlazili zajedno. I navijanje je bilo drugačije, nije bilo uvreda i incidenata. Sve se poremetilo kada su na košarkaške utakmice počeli da dolaze fudbalski navijači. Posebno sam emotivno vezan za Halu sportova u Novom Beogradu, današnju Hala sportova „Ranko Žeravica“, ta dvorana je svima iz moje generacije bila i ostala najveća ljubav. Kada se Hala napuni bilo je kao u grotlu, a i kasnije je bilo lepo, ali na drugačiji način, u „Pioniru“ (dvorana „Aleksandra Nikolića“), kao i sada u „Areni“. Pratim sve i vidim kakvu atmosferu prave današnji navijači, svaka im čast, ali nekada je atmosfera bila prisnija, sa dušom i sa duhom“.
Tada su svi živeli za derbi i igrači i navijači i mediji i šira javnost, podseća Beravs i na pitanje koji trofej mu je najdraži (osvojio je dve titule prvaka, nacionalni Kup i dva puta međunarodni Kup Radivoja Koraća) nema dilemu.
„Najdraži trofej mi je prvi, moj i Partizanov prvi, istorijski, osvojen 1976. godine. Naša generacija je donela Partizanu tu prvu titulu i to me čini ponosnim. Tad je bila najzdravija, najjača konkurencija. I znalo se ko kosi, ko vodu nosi. Kićanović je bio broj 1 u ekipi u svakom pogledu. Domaća liga je bila bez stranaca, a jedna od najkvalitetnijih u Evropi. To su bila lepa, neponovljiva vremena“, zaključio je Boris Beravs.
Kića, Praja i Baća, a ko to plaća
U razgovoru za Sport Klub Boris Beravs je spomenuo zanimljiv detalj, Partizan je 1976. godine angažovao prvog stranog igrača u istoriji, Amerikanca Bača Tejlora (208cm), a na nivou SFRJ, Zadar je imao prvog stranca, Daglasa Ričarda u sezoni 1974/75. Prema tadašnjim pravilima KSJ, stranac je mogao da igra samo u međunarodnim takmičenjima.
Međutim, Bač je došao u Partizan fizički nespreman, odradio samo jedan trening i odigrao dve utakmice. Posle poraza crno-belih u kvalifikacijama za KEŠ, od čehoslovačke Zbrojovke i od bugarskog Akademika, brže, bolje se vratio kući.
„Naši navijači su Amerikancu odmah dali nadimak Baća, pa se na njegovoj prvoj utakmici pojavio i transparent: ‘Kića, Praja i Baća, a ko to plaća?’ U svakom slučaju, epizoda prvog Partizanovog stranca završila se brzo i neslavno. I u ovoj priči leži odgovor na pitanje zašto je reprezentacija SFRJ bila jaka. Zato što nisu bili dozvoljeni stranci, a svi reprezentativci su igrali u domaćoj ligi, koja je bila jedna od najjačih u Evropi. Svi igrači su bili selektoru na oku i kad pozove gomilu kandidata na pripreme konkurencija je bila žestoka. Na treninzima je sve prštalo“, ispričao je Beravs.
Originalni članak: Sport Klub.rs
