LIČNI STAV: Partizan – Bešiktaš u 18 časova: još jedan udarac navijačima koji vole celo SD PARTIZAN

Pomeranje termina utakmice Partizan – Bešiktaš sa 19 na 18 časova zvuči kao sitna, brižna korekcija. U stvarnosti je to konačan dokaz da u vrhu košarkaške sekcije niko ni ne pogleda šta rade fudbaleri istog dana — a fudbaleri u nedelju od 17 časova igraju protiv Vojvodine. Neka mi neko sada objasni kako čovek koji voli i jedne i druge treba da bude na dva mesta odjednom, ili kako iz Humske se stiže na Kalemegdan dovoljno brzo da se isprati i bar deo košarkaške utakmice.

Ovo nije prvi put. Ovo nije drugi put. Ovo je već postao obrazac i to pod okriljem glupavih izgovora da nosioci prava prenosa diktiraju termine igranja utakmica.

Zašto je pomeranje termina Partizan – Bešiktaš problem, a ne rešenje

Zvanično obrazloženje glasi: „u dogovoru sa stručnim štabovima oba tima, a zbog najavljene temperature vazduha u večernjim časovima“. Prevedeno na srpski — organizatoru je konačno palo na pamet da sredinom septembra na Kalemegdanu, na otvorenom, u nedelju uveče, može biti hladno. Bravo za meteorologiju. Šteta što niko iz istih tih vodećih struktura jednog kluba nije podigao slušalicu i pitao ljude iz drugog kluba istog SD-a: „Čujte, mi bismo u nedelju, u koliko vi igrate?“

Jer da jesu, saznali bi ono što svaki navijač već zna napamet: fudbal u 17h. To nije usklađivanje. To je kolizija sa pojačanjem.

Šta ovaj potez KK Partizan govori o odnosu prema SD Partizan

Sportsko društvo Partizan bi po definiciji trebalo da bude celina. Jedna boja, jedan grb, jedni navijači. U praksi, sekcije funkcionišu kao odvojene firme koje slučajno dele ime. Fudbaleri prave svoj raspored, košarkaši svoj, i kad se sudari termin — a sudara se često — niko ne uzmiče. Svako gura svoj interes, a ceh plaća čovek na tribini.

Posle više od četrdeset godina obilaženja utakmica Partizana, naučio sam da prepoznam kad klub razmišlja o navijaču, a kad ga tretira kao statističku stavku u prodaji ulaznica. Ovo je drugo.I to je u današnje vreme nažalost postala praksa.

Zato je pomeranje na 18 časova gore od originalnog termina u 19. U 19 bi čovek posle Humske možda i imao šansu — brzim autom, bez metroa u ovom gradu, uz malo sreće u saobraćaju. U 18, ne postoji ni teoretska mogućnost.

Zašto „Open Air“ na Kalemegdanu u septembru nije spektakl već promašaj

Ali hajde da idemo dublje. Ceo koncept „Open Air 2026“ turnira, sa svom pompom oko „spektakla pod otvorenim nebom“, otvara pitanje koje niko unutar KK Partizan ne želi da čuje: čemu?

Pripremne utakmice su, po definiciji, prilike da igrači uđu u ritam, da trener isproba rotacije, da se ekipa naštima pred sezonu. Prve dve utakmice ove pripreme igrane su u Pioniru — u sali, na parketu koji poznaju, u zatvorenim uslovima u kojima će igrati celu sezonu. Fuenlabrada je nadigrana 98:55. Radilo se ono što treba.

A onda dolazi Bešiktaš, i Bešiktaš mora na Kalemegdan. Zašto? Zbog fotografija. Zbog performansa. Zbog toga što neko u vrhu kluba misli da će slika košarkaškog terena na tvrđavi doneti više klikova od radne pripremne utakmice.

I to bi možda i imalo smisla — negde u junu. Ali ovo je sredina septembra u Beogradu. Prognoze najavljuju kišu i temperature ispod deset stepeni u večernjim časovima. Igrači se pripremaju za Evroligu koja startuje 25. septembra protiv milanske Olimpije. Zamislite scenario u kojem se ključan igrač prehladi ili povredi mišić na hladnom kamenu Kalemegdana, deset dana pre prvog kola Evrolige, zbog jedne prijateljske utakmice organizovane radi lepe slike.

Šta bi bilo pametno rešenje umesto ovog termina Partizan – Bešiktaš

Rešenje je bilo očigledno od početka. Odigrati Bešiktaš u Pioniru, kao i prve dve utakmice pripremnog ciklusa. Bez „spektakla“, bez performansa, bez rizika po zdravlje igrača. Sa terminom koji ne udara direktno u fudbalsku utakmicu istog dana. Sa navijačima na tribinama u sali koji ne moraju da razmišljaju hoće li im biti hladno.

Umesto toga, dobili smo priču o dogovoru „stručnih štabova“ i temperaturi vazduha. Kao da je temperatura vazduha ovih dana neko iznenađenje, a ne nešto što je bilo predvidivo mesecima unapred.

Ko će platiti cenu odluke o pomeranju termina Partizan – Bešiktaš

Cenu će, kao i uvek, platiti tri strane. Fudbal, jer će deo publike koja bi inače došla na Humsku birati košarku — ili obrnuto. Košarka, jer će verni gledaoci morati da biraju između hladnog Kalemegdana i tople dnevne sobe. I navijač, običan čovek koji je pedesetu sezonu za redom uz Partizan i koji je konačno počeo da se pita ima li iko u ovom klubu ko o njemu razmišlja pre nego što pošalje objavu na društvene mreže.

Neću da lažem — ovo me ljuti više nego što bi trebalo. Ali me ljuti jer je izbežno. Jer nije stvar sile više, nije stvar novca, nije stvar nemogućnosti. Stvar je volje da se sedne za sto i dogovori jednostavna stvar: da dve sekcije istog kluba u istom danu ne igraju u razmaku od jednog sata na dva kraja grada.

Toliko je teško?

Ostaje mi jedno pitanje na koje nemam odgovor, i voleo bih da ga postavim onima koji ove sezone drže i fudbalsku i košarkašku kartu: na koju utakmicu ćete u nedelju? I da li iko unutar SD Partizan uopšte razmišlja o tome da ne bi trebalo da morate da birate?