Šesta pobeda u jedanaest kola Evrolige zvuči kao razlog za slavlje, i jeste — ali kad sedite na tribini Arene i gledate kako vam se rotacija topi pred očima, taj aplauz na kraju utakmice ima gorak prizvuk. Partizan je savladao Baskoniju 80:66, rezultat je zaslužen, ali način na koji je do njega došao otkriva problem koji ni jedna pobeda ne može da sakrije.
Partizan ponovo u Areni — isti teren, znatno teži posao
Gde su stali protiv Makabija u prošlom kolu, crno-beli su nastavili protiv poslednjeplasirane Baskonije. Isti parket, ista dvorana, ali potpuno drugačija slika. Hejs i Vilis su i dalje van stroja, Lamar Stivens je otpao zbog virusne infekcije, a onda je posle prvog poluvremena Itan Tompson nezgodno pao i više se nije vratio. Kad ste uživo u dvorani i vidite igrača kako odlazi u svlačionicu držeći se za nogu, znate da to nije samo još jedna izmena na semaforu — to je još jedan znak pitanja iznad cele sezone.
Frenks je otvorio trojkom, kapiten Marinković potvrdio na 5:0, i delovalo je da će ovo biti rutinski posao protiv ekipe sa dna tabele. Nije bilo. Kris Duarte je pravio haos u odbrani, šut za tri je počeo da štuca, i Partizan je morao da se osloni na nešto što je do ove večeri bilo pod velikim znakom pitanja.
Džekirijev povratak kao injekcija koja je Partizanu bila neophodna
Tonje Džekiri se vratio. I nije se vratio da popuni minutažu — vratio se da nosi ekipu. Sedamnaest poena, šest skokova, i ona vrsta prisustva u reketu koja se ne meri statistikom. Njegovi poeni sa poludistance u četvrtoj četvrtini, kad je Baskonija pretila da se potpuno vrati, bili su razlika između mirne završnice i produžetka koji ova ekipa fizički ne bi izdržala.
Posle duže pauze, ovakav nastup je više od dobrog meča. Karlik Džons je odradio svoj deo sa 16 poena i 6 asistencija, Tanasković dodao 14, ali Džekiri je bio taj koji je pretvorio tesnu utakmicu u ubedljivu završnicu. Lakićeva trojka u finišu prvog poluvremena i Vildosova asistencija za Marinkovića u kontri su bili detalji koji su držali prednost na 42:38, ali bez Džekirija u drugom poluvremenu — ko zna kako bi se ovo završilo.
Tompsonova povreda i rotacija koja Partizan košta živaca
Evo stvari koja me ne pušta od večeras. U trenutku kad je Partizan vodio 52:42 i delovao kao da kontroliše meč, Tompson je pao i više se nije vratio. Baskonija je odmah napravila seriju od šest poena, i odjednom smo gledali potpuno drugačiju utakmicu. Penjaroja je morao da skrati planirani odmor Džonsu, rotacija se stegla na minimum, i svaki napad je postao borba za preživljavanje. Džekiri je promašio oba slobodna bacanja, gosti prišli na minus dva, i Arena je utihnula na trenutak koji je trajao predugo.
Ovo je još jedna utakmica u kojoj Partizan pobeđuje sa skraćenim sastavom. “Izrudareno” je tačna reč, i čestitam momcima na tome jer karakter nije upitan. Ali karakter ne igra 34 kola Evrolige.
Partizan u plej-of zoni, ali po kojoj ceni?
Kad je Pajola pogodio onu trojku na dva minuta do kraja za 78:65, Arena je eksplodirala. Zasluženo. Dvocifrena razlika, šesta pobeda, plej-of zona na dohvat ruke. Ali dok sam izlazio iz dvorane, nisam mogao da se otmem utisku da je ova pobeda koštala više nego što semafor pokazuje.
Partizan igra Evroligu sa rotacijom koja bi bila tesna i za ABA ligu u decembru. Džekiri je tek izašao iz povrede, Tompson je tek ušao u nju. Navijači koji su bili u Areni znaju taj osećaj — slaviš pobedu, a istovremeno brojiš ko je ostao zdrav.
Iskreno se nadam da će Penjaroja konačno biti u mogućnosti da uskoro ima ceo roster na raspolaganju i da će ovi momci i dalje biti heroji koji nam donose radost.
Za ovo do sada – svaka čast momci.
