Partizan je razbio Budućnost u prvom kolu Top 8 faze ABA lige, a već neko vreme, još od duplog kola u Minhenu, crno-beli igraju vrlo dobro, često i odlično. To da ponovo liče na tim više nije vest. Ono što jeste vest – atmosfera u ekipi je verovatno najbolja od početka sezone.
Naravno, gledano spolja. U svlačionicu mediji ne ulaze.
A ispred tih vrata ove sezone moglo se čuti svašta. Posebno tokom mračnog perioda jeseni i zime. Bilo je povišenih tonova, tenzije su bile opipljive, igrači su izlazili smrknuti, sa pogledima koji su govorili više od reči.
Posle Budućnosti – potpuno druga slika.
Mediji su dugo čekali da košarkaši izađu iz svlačionice. Duže nego što je uobičajeno čak i kada odmah posle meča produže u teretanu. Ovog puta razlog je bio drugačiji.
Smeh. Šale. Veseli povici. Povremeno muzika. Kada bi se vrata otvorila – nasmejana lica. I niko nije izlazio bez osmeha.
Bruno Fernando, vidno raspoložen, nije krio zadovoljstvo.
„Gotivimo se, čoveče. Imamo sjajnu grupu momaka, prilično se dobro slažemo i nema apsolutno nikakvih komplikacija. Atmosfera je dobra, volimo da se družimo i da provodimo dosta vremena zajedno. Baš planiramo da idemo na kuglanje, tako da, znate šta hoću da kažem, definitivno postoji to pravo timsko zajedništvo.“
Angolac je stigao u jednom od najtežih trenutaka u poslednjoj deceniji kluba.
„Pa sad se osećam kao da sam ja kriv za sve to“, ubacio je kroz osmeh, pa nastavio:
„Ma ne, šalim se, naravno. Kako je iznutra? Pa onako kako i vama izgleda spolja. Imamo odličnu grupu momaka, stalno se šalimo. Mnogo smo putovali, bili usmereni jedni na druge i to vas zbliži. Sada se to vidi i na terenu. Bliskiji smo, navikli smo se na sistem koji trener traži i izlazimo da damo sve od sebe, noseći sa sobom to zajedništvo i van košarke.“
Dok je govorio, grupa dece je kroz staklena vrata skandirala: „Bruno, Bruno“. Bilo je skoro ponoć.
„Da, da, to je Partizan, čoveče. To je Srbija. Obožavam ovaj osećaj.“
Dvejn Vašington, koji u drugoj sezoni u crno-belom dresu igra sve sigurnije, nadovezao se na priču o hemiji.
„Trudimo se da izgradimo zajedništvo. Sezona je dugačka, neki momci su novi, neki su dolazili i odlazili. Pokušavamo da se držimo zajedno i u teškim i u dobrim trenucima. Trenutno igramo dobru košarku, a uvek je zabavno pobeđivati. Kada ređaš pobede, popravljaju se i radost i duh. Imamo navijače uz sebe i svi osećaju koliko dobru košarku igramo. Nastavićemo da se spremamo za plej-of kako bismo se postavili u dobru poziciju da osvojimo Kup.“
Da li je sve kliknulo?
„Još radimo na tome. Uvek može bolje. Bićemo najbolji onda kada to bude najvažnije.“
Nedelja, termin od 21 čas, a oko hale i u ponoć – deca, pesma, skandiranje. Besplatan ulaz za mlađe od 18 godina doneo je posebnu energiju.
„Utakmice u devet uveče su teške. Imali smo padove, ali mladi navijači su došli i to uvek pomaže. U noćima kada bi energija mogla da padne, oni je podignu. Definitivno smo i večeras osetili Grobare.“
Partizan je dobio utakmicu. Ali možda je dobio i nešto važnije – osmeh u svlačionici. A kada se on vrati, obično se vrate i trofeji.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
„Ako ti VolimPartizan.rs znači – pomozi da opstane.“
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
