Partizan izgubio arbitražu protiv sopstvenog trenera — anatomija upravljačkog cirkusa u Humskoj

Prema saznanjima Telegrafa, Arbitražni sud FSS presudio u korist Blagojevića — trener se odrekao dela novca jer zna ono što uprava očigledno ne zna: da ga Partizan nema

Piše: Volimpartizan.rs

Teško je iznenaditi navijača Partizana. Posle svega što smo videli poslednjih godina, razvili smo imunitet na haos, otupeli smo na bruku, naučili smo da očekujemo najgore i da se nadamo da bar to najgore neće biti javno. A onda dobiješ vest koja uspeva da te iznervira čak i kad si mislio da te više ništa ne može iznervirati.

Prema saznanjima Telegrafa, Arbitražni sud Fudbalskog saveza Srbije presudio je u korist Srđana Blagojevića u pravnom sporu sa Partizanom. Čovek koga su crno-beli otpustili, pa tužili njega — odnosno, on tužio njih — pa ga potom VRATILI na klupu, dobio je spor. I onda se, da stvar bude apsurdnija, odrekao dela novca jer je svestan finansijskog stanja kluba.

Kako je Partizan sam sebi naneo štetu — hronologija besmisla

Ovo zaslužuje da se ispriča korak po korak, jer svaka sledeća faza zvuči neverovatnije od prethodne.

Posle jesenjeg poraza od Čukaričkog, Blagojević i čelnici kluba — predsednik Rasim Ljajić i generalni direktor Danko Lazović — postigli su dogovor o sporazumnom raskidu. Bez tenzija, bez sukoba, sa utanačenim finansijskim detaljima koji nisu štetili nijednoj strani. Planirali su zajedničko saopštenje za javnost. Civilizovano. Profesionalno.

I onda — pola sata kasnije — na zvaničnim klupskim kanalima pojavljuje se saopštenje da je Blagojević otpušten. Odluku je, prema Telegrafu, doneo potpredsednik za sportska pitanja Predrag Mijatović.

Pola sata. Trideset minuta je bilo dovoljno da se sporazumni raskid pretvori u otpuštanje, da se dogovor dva čelnika pregazi saopštenjem trećeg, i da se otvore vrata pravnom sporu koji je Partizan mogao — i morao — da izbegne.

Partizan izgubio spor koji nikada nije trebalo da postoji

Sud je bio — citiram izvor — “potpuno pravno čist.” Partizan je pokušao da se brani klauzulom o lojalnosti, što je, kako izvor navodi, pristup koji nema težinu u ovakvim procesima. Presuda je bila glatka. Blagojević je stekao pravo naplate potraživanja do kraja prethodnog ugovora, koji je važio do juna 2026.

Znači — kompletan ugovor. Sve zarade do juna naredne godine.

Ovo je novac koji Partizan ne bi dugovao da je ispoštovan sporazumni raskid. Novac koji je nastao kao direktna posledica toga što je jedno saopštenje, izdato bez koordinacije sa predsednikom i generalnim direktorom, pretvorilo dogovor u pravni spor.

Blagojević pokazao više brige za Partizan od uprave koja ga je otpustila

I sad dolazi deo koji me istovremeno oduševljava i razbesnjuje.

Blagojević, čovek koji je dobio puni pravni osnov da naplati sve do poslednjeg dinara — odrekao se četiri mesečne zarade. Odrekao se novca koji mu po zakonu pripada, jer je svestan finansijske situacije kluba. Vratio se na klupu na poziv jedne struje u upravi, potpisao novi sporazum pod uslovima koji su “znatno lakši i relaksiraniji,” i nastavio da radi.

Trener ima više finansijske odgovornosti prema Partizanu od ljudi koji upravljaju Partizanom.

Neka to malo potone.

Šta presuda otkriva o stanju u upravi

Ovaj slučaj nije samo o jednoj arbitraži i jednom treneru. Ovaj slučaj je rendgenski snimak svega što ne funkcioniše u Humskoj.

Predsednik i generalni direktor postignu dogovor — potpredsednik ga poništi za trideset minuta. Ko kome odgovara u ovom klubu? Ko ima autoritet da donosi odluke? Ako Ljajić i Lazović ne mogu da garantuju da će njihov dogovor važiti duže od pola sata — kakvu poziciju imaju u bilo kakvim budućim pregovorima?

A finansijski aspekt je možda i najgori. Partizan je, prema izvoru, pred krajem teškog martovskog monitoringa vrednog dobijanja evropske licence. Svaki dinar je bitan. I u takvoj situaciji, klub je sam sebi stvorio obavezu koja nikada nije morala da postoji — jer neko nije mogao da sačeka da se dogovor zvanično sprovede pre nego što je objavio saopštenje.

Sreća — i to kažem sa gorčinom — pa je Blagojević pristao da oprosti deo duga. Jer da nije, Partizan bi i tu plaćao punu cenu sopstvene nekompetentnosti u trenutku kad jedva sastavlja kraj sa krajem.

Ovo me vraća na obrazac koji prepoznajem previše dugo — Partizan ne gubi bitke zato što mu nedostaje kvalitet ili ambicija. Partizan gubi bitke zato što sam sebi puca u nogu, i onda se čudi zašto šepa. Slučaj Blagojević je samo poslednji, najvidljiviji primer. Otpustiš trenera umesto da raskineš sporazumno. Izgubiš na sudu. Vratiš ga. On ti oprosti dug. I onda se nadaš da će sve biti u redu. To nije upravljanje klubom — to je gašenje požara koje si sam zapalio, vodom koju ti je pozajmio čovek koga si spalio.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11