Na „otvorenom telefonu”, raspoloženi da bez zadrške odgovaraju na sva (pristojna) pitanja čitalaca lidera sportske štampe, u „mod” loptačke poslastice i praznika na skeneru čitave Evrope uveli su nas Filip Stevanović, krilni napadač Parnog valjka i Veljko Nikolić, ofanzivni vezista crveno-belih s Marakane.
Da li će trofej najmasovnijeg takmičenja ostati u Humskoj (krasi vitrine već četiri godine), ili se sa šampionskim „sjediniti” u komšiluku, saznaćemo sutra u „sitnim satima”.
„Čast” da prvi na 12. spratu Politikine zgrade izgovori „halo” imao je vunderkind crno-belih, vešti dribler odavno u vrhu notesa skauta najvećih svetskih klubova. Biser par-ekselans!
Ko će da igra u finalu Kupa Srbije: Partizan ili Crvena zvezda? (Vuk Petrović, Vrčin)?
– Partizan, naravno. Pokazaćemo ko je glavni!
Da li radite vežbe snage?
– Naravno, to mi je poslala rutina u poslednje dve godine otkad sam u prvom timu. Od velikog su mi značaja.
Ojačali ste u odnosu na prošlo proleće i ulazak u prvi tim. U čemu je tajna? (Uroš Mijailović, Sjenica)
– Tačno, primetna je razlika u fizičkoj spremi, plodu vrednog vežbanja. Već posle pola godine navikao sam se maksimalno, sad… da i ne pričam. Ništa mi više ne pada teško, koristim sve svoje vrline u duelima i sa telesno dominantnijim protivnicima.
Kako ste podneli period izolacije, produkt koronavirusa?
– Teško, pogotovo bez klupskih drugova i zajedničkih treninga. Vežbao sam kod kuće, šta drugo…
Šta ste naučili od Lazara Markovića, stariji je, igrao je u reprezentaciji, Liverpulu?
– Dosta toga, Laki je majstor!
Kakva je razlika igranja mečeva u domaćim takmičenjima i na evropskoj sceni?
– Velika! U Ligi Evrope igrači su fizički jači, potrebno je da se dobro spremiš…
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
