Ostojin ego proterao Obradovića iz Partizana, a Savić je poslednji kome treba verovati

Bivši generalni menadžer crno-belih otvorio dušu o odnosima u klubu — ali zašto reč čoveka bliskog rivalu uopšte slušamo?

Piše: Volimpartizan.rs

Zoran Savić je progovorio, i sadržaj onoga što kaže o Ostoji Mijailoviću je uglavnom ono što svaki navijač Partizana koji ima oči u glavi već zna. Problem je u tome ko to govori. Jer kada čovek čije navijačke simpatije prema rivalu nikad nisu bile tajna počne da objašnjava unutrašnje odnose u Partizanu, prvi instinkt svakog Grobara treba da bude — a zašto bih ti verovao?

I taj instinkt je ispravan.

Savićev kredibilitet i Partizan — nemoguća kombinacija

Hajde da budemo direktni: Zoranu Saviću ne verujem ni kada kaže da je danas ponedeljak. Čovek je osvedočeni navijač drugog kluba. To nije tračerska spekulacija — to je nešto što se u Partizanovim krugovima zna godinama. Sam je rekao da je „došao zbog brenda Partizana” — ne zbog ljubavi, ne zbog strasti, ne zato što mu crno-belo znači nešto dublje od poslovne prilike. Došao je zbog brenda. Kao da je Partizan franchising.

Kada takav čovek priča o tome kako Ostoja traži aplaudiranje i kako je teško bilo raditi — oprosti, ali teško je saosećati. Savić je bio deo mašinerije. Sad kada je van nje, odjednom ima primedbe.

Ali ono što Savić kaže o Mijailoviću i Partizanu — nažalost, zvuči istinito

I tu je paradoks koji boli. Poruka je tačna, glasnik je pogrešan.

Savić kaže da Ostoja ima „jedan ego koji je jako veliki” i da „kad pričaš o košarci on zna sve.” Kaže da je Ostoja očekivao kulturu „palmerosa” — ljude koji aplaudiraju umesto da postavljaju pitanja. Kaže da je Obradovićeva „senka” bila problem za predsednika kluba.

Svako ko prati Partizan i košarku prepoznaje ovaj opis. Ne zato što je Savić rekao, nego zato što su posledice vidljive. Najuspešniji trener u istoriji evropske košarke je otišao iz Partizana. To se ne dešava slučajno. To se dešava kada čovek na vrhu kluba ne može da podnese da neko drugi bude veći od njega.

Partizan nije firma — ili bar ne bi trebalo da bude

Evo šta me zaista pogađa u celoj ovoj priči: Mijailović je dao mnogo Partizanu. To ni Savić ne spori. Ali davanje klubu i upravljanje klubom su dve potpuno različite stvari. Možeš da uložiš milione i opet da vodiš klub kao lični projekat u kome se tvoj ego stavlja ispred institucije.

Savićeva analogija sa predsednikom Barselone i Ronaldinjom je tačna — i bila bi još snažnija da je došla od nekoga ko zaista navija za Partizan. Imaš predsednika čiji posao je da stvori uslove u kojima veliki igrači i treneri mogu da rade. Umesto toga, imaš predsednika kome smeta što trenera svi znaju, a njega ne znaju dovoljno.

Partizan nije kompanija jednog čoveka. Partizan je klub sa istorijom, identitetom i navijačima koji nisu tu da aplaudiraju predsedniku. Ako Ostoja to ne razume — a odlazak Obradovića sugeriše da ne razume — onda nijedan Savićev intervju nije potreban da se vidi problem. Dovoljno je pogledati ko sedi na klupi danas, a ko je sedeo pre godinu dana.

Obradovićev odlazak je presuda — ne Savićeve reči

Savić može da priča koliko hoće. Može da daje intervjue do kraja godine. Ništa od toga ne menja činjenicu da je Željko Obradović napustio Partizan — i da je to jedini dokaz koji treba bilo kome.

Obradović nije čovek koji odlazi iz hira. Čovek koji je osvojio devet titula Evrolige, koji je život posvetio trenerskom poslu, ne napušta projekat jer mu se ne sviđa hrana u kantini. Odlazi kada više ne može da radi onako kako zna. A zašto ne može? Jer neko iznad njega misli da zna bolje. Jer ego jednog čoveka ne trpi senku drugog.

Savić govori iz ličnih razloga — bio je deo priče, sad pravda svoju poziciju. Mijailović ćuti ili odgovara kroz posrednike. A Obradović? Obradović je jednostavno otišao. I ta tišina govori glasnije od svih intervjua na svetu.

Ono što ne mogu da razrešim je koliko duboko ide ova šteta. Odlazak Obradovića nije samo gubitak trenera — to je signal svakom budućem velikom imenu da u Partizanu nećeš imati prostor ako si veći od predsednika. Ako je to poruka koju Humska šalje, onda Mijailovićev ego nije samo lična mana — on je institucionalni problem koji će koštati klub još mnogo puta.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11