Ostoja Mijailović, predsednik Košarkaškog kluba Partizan, bio je gost “Blica”. I odmah nam je istakao da se ovde, u Srbiji, najbolje oseća, da mu je dosta života u inostranstvu. Vlasnik je kompanije koja zastupa dva velika britanska auto brenda, za šta treba proći strogu kontrolu, ispuniti standarde. Da živi sportski i zdravo, vidi se po izgledu, a po oblačenju da je više od pola decenije živeo u Milanu.
Prelazni rok je u toku i uvek u žiži. Koliko ste zadovoljni do sada odrađenim i šta se očekuje u narednom periodu?
– Nekim stvarima sam zadovoljan, nekim ne. Moja realna očekivanja su bila dosta veća u smislu unutrašnje organizacije i funkcionisanja kluba. Konačno smo uzeli kompaniju koja nam sprovodi procese i standarde, nadam se da će se to tokom ove sezone i sprovesti. Popunili smo roster u velikom delu, očekuju nas još jedno ili dva pojačanja. Biće i iznenađenja narednih nedelja. Potpisali smo jako dobre ugovore sa mladim igračima. Verujem da ćemo biti najmlađa ekipa u ABA ligi, sa prosekom između 22 i 24 godine. Po prvi put u proteklih nekoliko godina ugovori su povoljni i po klub. Dosta kvalitetnih igrača nema uopšte odlaznu klauzulu u ugovoru, jer smo se dosta opekli odlaskom Vilijams-Gosa. S druge strane, njegovim transferom smo dobili 100.000 dolara, ali i što je mnogo značajnije sada mnogi kvalitetni igrači žele da dođu u Partizan, kako bi sledili njegov put – kaže Mijailović u našoj redakciji.
Uz aktuelne troškove, servisirate i brojne dugove iz prošlosti. Koliko je to teško?
– Moramo biti jako pametni. Ova sezona je presudna za sudbinu Partizana. Vratili smo dobar deo duga, ali nas očekuje da naredne tri, četiri godine vraćamo godišnje po 500.000 evra. Taj reprogram mora da se poštuje. Ljudi su nekoliko puta bili izigrani, zato je prioritet da ove godine budemo redovni. Budžet svodimo na realni minimum. Nećemo izgubiti na kvalitetu, bićemo konkurentni u ABA ligi. Naše ambicije su da budemo prvi. Videćemo da li ćemo imati sportske sreće. ABA liga će biti nikad jača, svi se pojačavaju. Radićemo u stilu Partizana, nećemo ići po svaku cenu napred, nećemo dovoditi igrače koji su na završetku karijere i pojačavati se imenima. Radimo dosta na skautingu, pravimo pametne ugovore. Nadam se da ćemo po završetku sezone imati četiri, pet igrača koji će vredeti nešto na tržištu, što nije bila praksa u Partizanu u protekle četiri godine. Što se tiče punjenja budžeta, pored redovnih sponzora, dosta smo radili i na drugim marketinškim aktivnostima.
Partizan je doveo mlade, neafirimisane ali perspektivne igrače, dok glavni konkurenti dovode ozbiljne strance. Da li Vam to menja ciljeve ili ne?
– Cilj koji smo odredili po završetku prethodne sezone bio je da popunimo roster mladim, perspektivnim srpskim igračima. Iscrpeli smo domaće tržište, a tek se onda okrenuli svetu, odnosno igračima koji nisu imali sreće, nisu prošli na draftu i slično Takvim igračima Partizan je odskočna daska u karijeri. Klub od njih mora da profitira, kako rezultatski, tako i finansijski od njihove prodaje. Tu vidim opstanak Partizana. Razgovaraću sa predstavnicima države da više obrate pažnju na košarku. Kao neko ko je bio u fudbalu, a sada je u košarci, svedok sam da za mnogo manji novac možete postići mnogo bolji marketing za zemlju. Mi smo pre svega zemlja košarke. Moramo da mislimo i na Čačak, Novi Sad, Valjevo, Užice, celu Srbiju. Tu se skuplja potencijal i prave igrači.
Smatrate li uspehom to što ste okruženi ekipom bivsih asova Partizana – Lončar, Dragutinović, Šilobad, Stevanović, Todorić?
– Koliko god da provedete vremena u nekoj sportskoj organizaciji stvorite prijatelje, ali i neprijatelje zbog različitih razmišljanja i interesa. Došao sam u košarku apsolutno čist, sa mnom su svi hteli da razgovaraju. Uvek ima turbulencija i različitih razmišljanja, ali sam uspeo da nađem pravi put i uspostavim nekakav odnos sa svim tim bivšim asovima. Dok, recimo, u skupštini fudbalskog kluba sede neki nepoznati ljudi, ponosan sam što su oko mene ljudi koji su stvarali istoriju Partizana. Možda se neki od njih ne vole, ali moraju da poštuju klub. Novootvorena Kuća Partizana treba upravo da bude mesto okupljanja velikih partizanovaca. Šta je danas Partizan? Brend koji znači trofeje i te velike partizanovce. Oni su Partizan. Želim da uspostavim komunikaciju i sa velikim imenima koja nisu ušla u klub, poput Dejana Bodiroge, koji jednom pozitivnom rečenicom mogu doneti dobro Partizanu. Želimo da razgovaramo sa svima, ne želimo neprijatelje, želimo kritiku i da čujemo različito mišljenje. Svako od njih treba da ugradi svoju misao u klub. Kao predsednik, želim da čujem svačije mišljenje, a da na kraju ja donesem odluku koju smatram najboljom.
Odjeci, ali zid ćutnje nakon nedavne skupštine ABA lige ?
– Bilo je mučno, mnogo je otvorenih tema. Izneo sam stav da neću dozvoliti da funkcioneri ABA lige, naročito sportski direktor Žarko Čabarkapa, budu selektivni u kažnjavanju. Platili smo više od 10.000 evra za kazne prošle godine, dok neki klubovi nisu kažnjavani u skladu sa važećim propozicijama. Sledeća skupština će se održati u Laktašima, pošto sada predsedava Igor Dodik iz Igokee. Tražićemo da se svakom naplati kazna, u skladu sa propozicijama. Nema razloga da funkcioneri ABA budu rigorozni prema Partizanu, a da opraštaju nekim drugim klubovima. Partizan ima pravo da traži povlašćeni status, pošto je najtrofejniji klub u regionu. To što smo izgubili korak u protekle četiri godine, ne znači ništa, jer se polako vraćamo. Igrači i menadžeri širom sveta žele da razgovaraju sa nama. Konačno smo klub koji bira igrače, a ne klub koji nema alternativu i koji pravi tim u septembru od igrača koji nisu pronašli druge angažmane. Dobrim i vrednim radom smo došli na pravi put, navijači su to prepoznali. Ne mogu da kažem da smo rešili sve probleme. Potrebno još nekoliko godina da se reše pitanja infrastrukture, dok svi ne budu razmišljali u korist Partizana, kada ne bude postojala korist pojedinaca. Tako ću nastupati do svog poslednjeg dana u Partizana.
Šta očekujete na sledećoj ABA skupštini u Laktašima?
– Očekujem da gospodin Čabarkapa, koji je doneo još jedan mandat na godinu dana, jasno podnese izveštaj kakve su te izjave tokom plej-ofa bile, a kako je on tokom sezone kažnjavao ostale klubove. Nije pravedno da kažnjava Partizan, a ostale klubove ne. U tom slučaju, ili je oštetio Partizan, ili je oštetio ABA ligu. Neko je oštećen. Ili je Partizan nepravedno kaznio, ili je oštetio budžet ABA lige jer nije u plej-ofu naplatio sredstva koja mu pripadaju po pravilniku o kaznama.
Sportski direktor ABA lige Žarko Čabarkapa je rekao kako nema ingerencije da kažnjava nakon lige, već je to posao Skupštine, koja je svojevremeno zbog izjava izbacila Karpoš Sokoli iz svih takmičenja na pet godina uz finansijsku globu, zbog izjava direktora kluba?
– Na samoj skupštini sam uputio javnu protestnu notu na rad Čabarkape, jer mislim da kada smo kažnjeni 4.000 evra za izjavu trenera Mute Nikolića koja se odnosila isključivo na termin odigravanja utakmice, uz konstataciju da li o tome odlučuje sportski direktor lige Čabarkapa ili tada predsednik lige Čović. Tada nije zasedala skupština, nego je nama kazna ekspresno stigla i morali smo da je platimo u roku kako bismo nastavili sa takmičenjem. U proteklih 10 godina, Partizan je platio 170.000 evra kazni u raznim takmičenjima. Partizanu se ništa ne oprašta. Menadžment ABA lige bi trebalo da bude profesionalan i nezavisan, umesto što je navijački obojen. Zalažem se da vlast koju ima predsedništvo ABA lige bude preneto na profesionalce – direktora i sportskog direktora, koji će odgovarati skupštini. Promenjen je pravilnik o kažnjavanju, sada je dosta jasniji, mada jedini nisam glasao za njega jer nisam učestvovao u njegovoj izradi. Prethodni pravilnik se dosta kosio sa državnim zakonima zemalja u kojima se primenjuje. ABA liga bi trebalo da ima drugačije interese od klubova, da teži da bude jaka, sa 12 kvalitetnih timova, da bude poštena i da primenjuje propozicije ravnopravno. Kako da se osećam kada kao predsednik Partizana plaćam kazne za sitne izjave, koje mogu da budu tumačene na ovaj ili onaj način, dok neko ima pravo da kaže bilo šta i da ne bude kažnjen?
Da li dolazi do polarizacije između klubova ABA lige po tom pitanju?
– Govorim u svoje ime, zastupam interese Partizana. Ne želim da izjavama dajem nekim drugim klubovima na težini, zanima me samo ono gde je u pitanju Partizan. Želim da tretman Partizana bude kao prema drugim klubovima. Iako je Partizan najtrofejniji klub ne tražim da ima povlašćeni status, već samo ravnopravan.
Kakav je vaš stav prema ABA i KLS ? Da li je ABA liga nužno zlo, koje moramo da igramo da bismo izašli u Evropu?
– ABA liga je potrebna regionu, ali mi smeta što jačanjem ABA gubi na značaju srpska košarka. Pre svega moramo voditi brigu o našoj košarci, ne samo pričom o popularnošću u javnosti, nego konkretnim delima. Organizacija domaćeg takmičenja mora biti potpuno drugačija, na većem nivou. Poražavajuće je da imamo finale plej-ofa sa 20 navijača. Svi su krivi, svi treba da daju svoj doprinos, ne smemo da dopustimo da izgubimo domaću košarku. Nakon više od jedne decenije, Srbija nema predstavnika u Evroligi. Sigurno ćemo kao zemlja osetiti veliki gubitak. Budućnost je pošteno zaslužila plasman u najelitnije takmičenje. Ne treba srpski klubovi da budu prvi po svaku cenu, već onaj ko je najbolji. Ne treba druge da saplićemo, već da se trudimo da budemo bolji. Kad saplićemo jedni druge, svima se to obije o glavu.
Kao Srbija smo imali sigurno mesto u Evroligi i preneli smo ga na zajedničku ABA ligu. Dali smo sve, a dobili ništa. Promenila se finansijska situacija, drugi imaju više novca. Da li su Partizan i Zvezda u opasnosti da godinama neće igrati Evroligu zbog toga?
– Siguran sam da Partizan i Crvena zvezda ove takmičarske sezone neće biti ni u kakvoj prednosti u odnosu na ostale klubove koji će se nalaziti u vrhu ABA lige. Borićemo se našim kvalitetom i radom, iako će biti više timovi koji će se boriti za prvo mesto. Neki klubovi su finansijski ojačali, moćniji su od Partizana. Kada ABA liga izgradi uslove, dostojanstvo i kvalitet, tako da na svaku utakmicu dolazi 6.000 ljudi kao što je redovna posećenost utakmica Partizana, onda će liga imati kredibilitet da od Evrolige traži drugo mesto. Kada uzmete u obzir istoriju klubova sa cele teritorije bivše Jugoslavije, nije pošteno da Jadranska liga daje samo jednog predstavnika, ali smo mi svoji greškama to zaslužili i nemamo pravo da sada tražimo nešto drugo. Kao država možemo mnogo više da učinimo za košarku. Ne mogu Crvena zvezda i Partizan da se takmiče sa budžetom 2-2,5 miliona evra. Moraju da se oslone na sopstvene resurse, uz pomoć države, kako bismo bili konkurenti Cedeviti, Budućnosti… Košarka je lepa stvar za zemlju kao što je Srbija. Od 100 velikih sportista u prethodnih 50 godina, bar 40-50 su košarkaški velikani. Zemlja mnogo dobija košarkaškim marketingom. Zajednički cilj države i svih klubova trebalo bi da bude da sačuvamo taj košarkaški ambijent, koji ne sme da se izgubi u našim međusobnim ratovima i klupskim ambicijama. Imam sportki duh, verujem da se za uspehe bori na terenu, ne kroz medije, političke veze i kombinacije. Nije uopšte važno ko za koga navija, moramo da imamo zajednički interes. Ako ne bude tako, preti nam opasnost nazadovanja naše košarke. Tada se može dovesti u pitanje da li ćemo uopšte imati mogućnost da krenemo napred, da imamo košarku kakvu treba da imamo. Imamo situaciju da igrači, zbog svojih ugovora i FIBA prozora, ne žele da igraju za reprezentaciju. Treba nam jaka reprezentacija, trebaju nam jaki klubovi. Videli ste kakvu nam je popularnost donela organizacija F4 Evrolige u Beogradu. Odlična je organizacija i FIBA Lige šampiona, videli ste koju je navalu izazvalo finale u Atini i 20.000 gledalaca. Dakle košarka raste u celoj Evropi, a mi za to vreme idemo unazad, zbog međusobnih ratova i ličnih interesa pojedinaca.
Četiri godine Partizan nije igrao u “Areni”. Da li će novi direktor (Goran Grbović) imati slatke muke da organizuje neku utakmicu tamo?
– Pokušaćemo, ako nam finansije budu to dozvoljavale. Želja mi je takođe da za Rusiju ili Španiju odemo čarter letovima, da povedemo sponzore i prijatelje. U zavisnosti od interesovanja navijača, pokušaćemo da neku utakmicu u Evrokupu ili derbi organizujemo u “Areni”. Grba je svakako velika podrška Partizanu.
Kakav je odnos Partizana sa KSS?
– Sa KSS imamo jako dobru saradnju. Profesionalci vode Savez. Mogu da pohvalim sve aktivnosti predsednika Predraga Danilovića. Dobar rad se prepoznaje i kroz rezultate koje postiže reprezentacija na svim nivoima. Prema Partizanu, kao i prema ostalim klubovima, prijateljski su orijentisani. Kad god vide prostor da mogu da pomognu sazivaju sastanke, koji su konstruktivni i nisu naklonjeni ni na čiju stranu, što je najvažnije. Savez mora biti objektivan, prijatelj svih klubova. Moja sugestija KSS-u je veća saradnja sa državom, koja mora u većoj meri da investira u košarku. Sa ove pozicije sada, vidim da košarka, za mnogo manje novca u odnosu na fudbal, može biti mnogo bolji marketing za našu zemlju, s obzirom da srpska košarka uživa veliki ugled u Evropi i svetu. Jasan je dokaz što je od 48 evropskih košarkaša koji su otišli u NBA ligu, 19 igralo u Partizanu.
Odnos države prema Zvezdi i Partizanu?
– Proteklih godina Crvena zvezda igra Evroligu, samim tim ima i veće troškove od Partizana. Raspodela državnog novca nije bila ravnopravna, ali ni troškovi dva kluba nisu bili isti. Ove godine igramo ista takmičenja. Mislim da bi država ove godine trebalo da bude potpuno ravnopravna po pitanju raspodele državnog novca. Takođe, smatram da bi državna podrška trebalo da bude proširena i na druge klubove širom Srbije – Borac Čačak, Slobodu iz Užica… Oni stvaraju igrače koji će jednom igrati za Partizan, Zvezdu i reprezentaciju, što je od nacionalnog interesa. Podržavam u potpunosti incijativu za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona, ali smatram da bi takvu podršku trebalo da ima i košarka. Fudbal u Srbiji nema ništa veći uticaj od košarke
Odnos košarkaškog i fudbalskog kluba Partizan?
– Od mog dolaska nemamo nikakav odnos. Nismo se videli ni na kakvom sastanku. Mislim da treba da postoji nekakav odnos. Kao predsednika košarkaškog kluba najviše me je pogodilo što košarkaški klub, kao najtrofejniji klub sportskog društva, po prvi put nije dobio mesto u kalendaru sportskog društva, isključivo zbog mene. Njihov odnos i mišljenje prema meni su nekonkretno plasirani po raznim medijima, na šta se nisam oglašavao. Neka svako radi svoj posao, pa će javnost da prosudi ko je u pravu.
Kako komentarišete pozive na društvenim mrežama da se vratite u Fudbalski klub Partizan?
– Posvećen sam košarkaškom klubu. Zavoleo sam košarku, kao što ceo život volim fudbal. Ljudi u košarci su drugačiji od onih u fudbalu, znaju se pravila, ljudi poštuju dogovor. Nemam ambicije da se vratim, ne razmišljam o tome.
Imate li želju jednog dana da uđete u fudbalske vode? Najveće uspehe u fudbalskim klubovima večitih rivala pravili su košarkaši – Vladimir Cvetković i Žarko Zečević. Sa druge strane, Vi ste kao fudbalski čovek ušli u košarku?
– Kada sam došao u Partizan 99 odsto vas novinara mi nije verovalo da bilo šta mogu da napravim. Klub je tada bio beznadežan, nije imao svoj put, a milion problema. Nisam posmatrao klub kao strogo košarkaški, već kao pravno lice koje se našlo u problemima. Tražio sam prečice kako da skratimo put i prevaziđemo probleme. Nemam želju da se vratim u bilo koji fudbalski klub. Košarka mi se dopada, košarkaški svet mi odgovara. Ovde ljudima može da se veruje, bilo da je reč o menadžerima, funkcionerima drugih klubova ili navijačima. U fudbalu to nije praksa. Kao kost u grlu mi je ostalo što je ne samo prema meni, nego prema Nenadu Bjekoviću i još nekim ljudima, načinjena velika nepravda. Pre neki dan je bila skupština fudbalskog kluba, a ja nikoga ne poznajem od tih ljudi. U redu, oni imaju mandat, neka vode klub, želim im puno sreće, da uzmu titulu i prezime u Evropi. Navijam za klub, ne za upravu. Tako i u košarci, ljudi ne treba da navijaju za mene, već za igrače i naš klub. Svi treba da se borimo da imamo što više trofeja. Rivalstvo sa Crvenom zvezdom daje nam na kvalitetu. Sva četiri kluba, fudbalski i košarkaški, oba večita rivala, moraju da imaju podjednaku podršku države i podjednaki tretman sportske javnosti. Sadašnju upravu KK Partizan čini strogo profesionalno orjentisana grupa ljudi koja ne živi od svog rada u Partizani, ekonomski smo nezavisni od kluba. Ne dozvoljavam više da “curi” bilo gde, zna se ko koliku platu ima. Kriterijumi su jasni, sve funkcioniše kao u privatnoj kompaniji. Dok ja budem bio u Partizanu tako će ostati. Želim da klub pre svega živi od sopstvenih sredstava, znam da to može. Treba nam sigurno tri.četiri godine oporavka od situacije u kojoj smo se našli prošle godine. Treba da se obnovi škola košarke, da nam igraju i prodaju se ti igrači za nekoliko hiljada evra, umesto da dovodimo košarkaše iz raznih evropskih klubova za mesečnu platu od 20.000 – 30 000 evra, a klub da nema nikakvo obeštećenje od njihovog odlaska. Moramo da razmišljamo gde je naša matica, šta su ciljevi, koja je politika. Partizan je na dobrom putu i ne želimo da ga menjamo.
Kako komentarišete Svetsko prvenstvo s obzirom da ste igrali fudbal, a da je vaša kompanija sponzor reprezentacije i da ste bili u Rusiji?
– Deo sam organizacije FSS-a preko tog oficijalnog sponzorstva. Prvo smo se kvalifikovali, što smatram velikim uspehom. Nismo imali sreće. Bilo je kadrovskih promena, nije bilo lako novom selektoru da se uklopi u nečiji koncept. Nije on kriv, niti igrači. Velika nam je nepravda načinjena protiv Švajcarske, dve kardinalne greške nemačkog sudije su nas koštale plasmana u narednu fazu. Nismo imali sreće da prekoračimo tu prvu stepenicu posle čega bismo pokazali šta stvarno znamo. Čeka nas Liga nacija, moramo da se okrenemo novim kvalifikacijama. FSS treba da analizira i izvede zaključke, bez ikakvih tendencija protiv nekog u rukovodstvu ili na klupi. Treba sagledati situaciju, ispraviti greške – zaključio je Mijailović.
Sa Zvezdom bez komunikacije
Odnos sa KK Crvena zvezda?
– Poštujem Zvezdu i njene igrače kao naše najveće rivale, ali nemamo nikakvu komunikaciju. Od nas imaju sportsko poštovanje, a što se tiče njihovog predsednika nemamo nikakvu saradnju. Mnoge stvari koje on radi ne podržavam. Ne mislim na one u svom klubu, nego tamo gde se podudaramo, poput ABA lige. Neću dozvoliti da se Partizan kažnjava za izjave koje su potpuno benigne, a da predsednika Crvena zvezde ne kažnjavaju za komunikaciju tokom ABA plej-ofa, koju ne znam ni kako bih nazvao. Da su se tada koristile propozicije o kažnjavaju na pravedan i pošten način, ABA liga bi mogla godinu dana finansijski da živi samo od kazni Čoviću i Bokanu. To je ono šta zaista šteti regionalnoj košarci, posredno i Partizanu kao najtrofejnijem i najvećem klubu ABA lige, koji je svoj imidž gradio godinama. Želeli su da ne bude više jak, unazadili su ga organizaciono i finansijski. Danas to više nije tako, opet imamo svoje ime i prezime, u naš klub žele da dolaze sportski radnici i igrači, menadžeri ponovo veruju Partizanu.
Sinovi su košarkaši
Šta radite u slobodno vreme?
– Igram mali fudbal sa zvezdašima, dva puta nedeljno i čitam knjige.
Sinovi su Partizanovci?
– Obojica su Partizanovci. Imaju 15 i 12 godina i igraju košarku u Mladosti iz Čačka.
Krdžalića za kondicionog trenera
Šta biste rekli a da Vas nismo pitali?
– Zadovoljan sam organizacijom klubu. Želeo bih da uvedemo nove standarde rada sportskog direktora i trenera. U budućem periodu ćemo naći kondicionog trenera.
Da li je to Sead Krdžalić?
– On je jedan od onih sa kojima pregovaramo. Voleo bih da nam se Krdžalić pridruži, kvalitetan je sportski radnik, pojačao bi Partizan. Zadovoljan sam radom Nikole Lončara i Vlade Dragutinovića, na startu su pokazali ogroman entuzijazam. Minić dosta znači iskustvom stručnom štabu, takvog čoveka smo i tražili. Dosta smo poradili i na sportskom sektoru, iako smo se prethodno usredsredili na menadžment. Za manje od 15 dana prodali smo 2.200 sezonskih karata, što je jako veliki uspeh, s obzirom da smo tokom čitave prošle sezone prodali oko 400 sezonskih ulaznica. Nagrađeni smo od crno-bele javnosti. To klubu znači finansijski, ali i kao podrška. Naredna dva meseca, marketing tim će raditi na prodaji VIP karata sponzorima i kompanijama koje nas podržavaju. Želimo da motivišemo privredno i društveno uticajne partizanovce da pomognu klubu, pošto se u prethodnih 10 meseci to pokazalo kao dobro. Sam ne bih mogao ništa da uradim, bez podrške tih ljudi bio bih nemoćan. Ne mogu da napravim čudo. Na prvoj konferenciji po dolasku u klub rekao sam da nema čarobni štapić i da ne mogu da preko noći promenim stanje u klubu. Danas isto tako mislim.