Predsednik Partizana Ostoja Mijailović dao je opširan intervju grčkoj Gazeti. Odgovarao je na brojna pitanja, uglavnom u vezi dolaska Željka Obradovića. Prenosimo ovaj intervju uz minimalna skraćenja.
Znači – div se budi?
– Mogu reći da smo spremni za velike stvari! Naporno smo radili da se snađemo u ovoj situaciji i siguran sam da će se Partizan vratiti tamo gde pripada. Naravno, ništa neće doći samo od sebe, posebno se to ne dešava u sportu. U svakom slučaju, verujem u težak rad i dobro znam koliko je naporno radila svakog dana cela organizacija Partizana da ga vrati u vrh evropske košarke.
Pitanje od milion dolara: kako je Partizan uspeo da ubedi Željka Obradovića da se vrati?
– Ta stvar je prosta. Duboko verujem da je ključna bila Željkova ljubav prema Partizanu. Isto tako sam siguran da je i on prepoznao da smo svi mi spremni da radimo na tome da se Partizan vrati na najviši nivo.
Da li je činjenica da ste obojica iz Čačka malo olakšala tu stvar?
– Mogu kratko reći “da”, ili “ne”, ali verujem da je “Efekat Čačak” pomogao. Mnoge naše legende su rođene u Čačku, kao na primer Dragan Kićanović.
Emocije i povratak kući igrale su važnu ulogu u dolasku Željka Obradovića, ali da li je samo to bilo dovoljno?
– Emocije igraju važnu ulogu u našim životima. Posebno u životima ljudi koji vole Partizan. Naravno, Željko je profesionalac sa ogromnim iskustvom, i nije mu trebalo mnogo vremena da shvati da iza našeg projekta stoje zaista ozbiljni ljudi.
Koliko su trajali pregovori sa trenerom pre nego što ste objavili da se Obradović vraća? Mi smo shvatili da je to bilo negde između pet i deset minuta…
– Od trenutka kad smo počeli pregovore sa Željkom do dogovora prošlo je vrlo malo vremena. Naš prvi sastanak trajao je oko tri sata. Zatim smo napravili pauzu nekoliko dana, pa je došlo do konačnog dogovora posle još jednog sastanka koji je trajao dva sata. Bio je to naš poslednji sastanak.
Šta je bio najveći problem tokom tih dogovora? Da ga ubedite u vaš projekat? Finansijski deo? Dužina ugovora? Ili nešto drugo.
– Ljudi koji znaju odnos Željka Obradovića i Partizana već znaju i odgovor na ovo. Zaista nije bilo nikakvih problema. Ništa od toga što ste me pitali nije bio problem.
Da li je problem predstavljala činjenica da sledeće sezone Partizan neće igrati u Evroligi?
– Ne. Željko je odlično znao našu poziciju. A posle toliko godina tačno je znao i gde želi da bude. Ako u celoj Evropi postoji jedan trener koji zna kako da nas povede na ovo dugo putovanje, onda je to Obradović. Mislim da je Partizan za njega izazov. Željko i ja smo dugo prijatelji. Bili smo u kontaktu otkad sam postao predsednik Partizana. Duboko u sebi uvek sam se nadao i verovao da će se on jednog dana vratiti. Od prvog trenutka naših pregovora znao sam da smo na pravom putu. Ali, treba uvek biti oprezan. U nekim slučajevima možete biti na pravom putu i ipak doživeti neuspeh.
Da li je bilo momenata kad ste pomislili da od dogovora neće biti ništa? Na primer, kritičan trenutak je bio kad su mediji skoro nedelju dana ranije objavili da se Obradović vraća?
– Da vam odgovorim figurativno: vrlo je teško sakriti slona! Tako smo mi našeg “slona” jedno vreme krili, ali znali smo da će informacije procureti. Nismo istraživali kako je do toga došlo, ali ubeđeni smo da je i to urađeno sa dobrom namerom.
Kakve garancije u vezi tima je tražio Obradović?
– Nikakve! Vrlo dobro je bio upoznat sa situacijom u Partizanom i našim ambicijama. Partizan je Željkov dom, i svi smo ubeđeni da je ovo bilo pravo vreme za povratak.
Partizan je objavio njegov dolazak sa samo dve reči: “Vratio se”. Da li su to dve najznačajnije reči u savremenoj istoriji ovog kluba?
– Slažem se. Te dve reči su samo početak.
Usput, vi se niste libili da uporedite Obradovićev povratak sa 1992. godinom i Partizanovim trijumfom u Kupu šampiona?
– Da, to je otprilike isti nivo, iako niko nije verovao da će se Željko vratiti. Baš kao što niko nije verovao da će Partizan biti prvak Evrope pre skoro 30 godina, i to sa timom u kome je prosek godina bio manji od 22. U oba ova slučaja odlučujuću ulogu odigralo je crno-belo srce. Kao i naši navijači.
Partizan sada pokušava da napravi nešto veliko. Koji su dugoročni ciljevi, s obzirom da trener ima trogodišnji ugovor?
– To nije tajna. Želimo da budemo deo Evrolige, i igramo važnu ulogu tamo. Ne da igramo sezonu-dve! Hoćemo da se borimo za dugotrajnu jaku poziciju. Da imamo kontinuitet.
Željko Obradović je veliko ime, brend sam po sebi. Kako Partizan može da iskoristi taj brend, ne mislim samo u sportskom smislu?
– Sve ste rekli. Sada je mnogo lakše dovesti igrače, sponzore, investitore, čak i navijače kad imate jednog Obradovića. Generalno, šta je najznačajnije u vezi njegovog povratka? Nije to samo dobitak za naš klub, nego za košarku u Srbiji. Verujem da će ceo region prepoznati važnost njegovog povratka, i to čim počne sezona. Ovo je ogroman korak. Ne samo za Partizan, već i za ABA ligu i za Srbiju, zemlju košarke.
Partizan ima velike ambicije. Uporedio bih to sa pesmom grupe Queen: “Želim sve, i želim to odmah”. Osećate li pritisak? Imate li obavezu da osvojite ABA ligu, ili Evrokup?
– Ne krijemo naše ambicije. Ali mi još nismo ništa osvojili. Čak nismo ni pobedili nijednu zvaničnu utakmicu. Partizan je sistem koji je uvek funkcionisao pod pritiskom. To je i čar posla u ovom klubu. Imamo čitavu armiju pratilaca koji sa velikom pažnjom prate sve što radimo. Kad kažete da moramo da pobedimo… To nije tačno. Mi imamo obavezu da damo najbolje od sebe u svim takmičenjima. Na svakoj utakmici! Svi mi imamo tu obavezu, počev od mene, preko Zorana Savića, Željka Obradovića, igrača prvog tima, juniora, sve do volontera u klubu. Naša obaveza je da damo najbolje od sebe za Partizan.
Obradović, Panter, Lidej, Smailagić… Nameće se pitanje gde je Partizan našao pare za ove transfere?
– Naporno smo radili da stvorimo sredstva. Ponosan sam što mogu reći da su naši navijači najveći sponzori Partizana! Očekujemo prihod i od prodaje karata, kao i od marketinga. Takođe, kao klub od nacionalnog značaja imamo pomoć državnih kompanija, ali i brojnih privatnih firmi. I jam sam investirao u Partizan, moje dve kompanije su među najvećim sponzorima kluba. I ostali članovi Upravnog odbora takođe investiraju.
Pitao sam vas ovo zato jer ste pre četiri godine rekli da je klub u teškom finansijskom stanju, pred bankrotom?
– Još uvek otplaćujemo neke stare dugove, ali uspeli smo da rešimo većinu tih potraživanja. U poslednje četiri godine ogroman deo Partizanovog budžeta išao je na otplatu tih dugovanja. Bila je to teška borba da opstanemo, ali ponosni smo što smo pobedili sva iskušenja. Prema svima smo igrali fer. To su prepoznali brojni naši bivši igrači, koji su se složili da se otpišu njihova potraživanja.
Šta je bila najveća šteta koju je Partizan pretrpeo jer godinama nije igrao Evroligu?
– Nekad treba da napravite korak unazad pre nego što nastavite napred. Ja ne želim da govorim o tome šta je Partizan izgubio jer sam fokusiran na to da osnažimo klub i vratimo se tamo gde pripadamo. U ovom trenutku mi ne igramo Evroligu. Niko vam ne može garantovati da će lopta ući u koš, ali mi ćemo učiniti sve da onog trenutka kad se Partizan vrati u Evroligu igra tamo važnu ulogu.
Može li Partizan ponovo postati klub u kome će stasavati mladi talentovani igrači?
Može, i mi ćemo to i uraditi! Mladi Partizanovi košarkaši ispisali su istoriju ovog sporta u Srbiji, Jugoslaviji i Evropi. Sada smo rešili da pokušamo to sa dovođenjem mladih, poput Jama Madara, Alena Smailagića, Balše Koprivice, pre par godina Uroša Trifunovića… Tu su i naša deca Radovanović, Jovanović i ostali.
Ali, može li Partizan zadržati ove mlade igrače? Sećamo se da su ovde stasali Bogdanović, Veseli, Lovernj ili Peković, ali brzo su odlazili.
– Finansijska situacija u skoro svim evropskim klubovima je takva da ne možete odbiti ponude za igrače kao što su pomenuti Bogdanović, Peković ili Veseli. Tih godina nisam bio u klubu, ali znam da su ponude za njihov odlazak bile vrlo dobre. Razumem šta hoćete da kažete… Mi možemo zadržati naše mlade igrače dokle god nam to finansijska situacija dozvoljava, ali u to vreme svaki klub u Evropi bi prihvatio ponude kakve je Partizan imao za Pekovića, Veselog ili Bogdanovića. Ne pominjem Lovernja, mislim da je za njega moglo da se dobije mnogo više. Ali, košarka nije fudbal.
Kako je izgledao život na crno-beloj strani Beograda kad se niste kvalifikovali posle 13 uzastopnih godina igranja u Evroligi?
– Bilo je čudno. Nismo se mogli privići na to… Baš zato smo upregnuli sve naše snage da se tamo vratimo.
Kako ste se borili sa tom činjenicom da ne igrate Evroligu? Kako se to odrazilo na funkcionisanje kluba, na navijače, sponzore?
– Naši navijači su izuzetno verni i posvećeni. Oni će vas nagraditi aplauzom svaki put kad date sve od sebe. Imaju košarkašku kulturu i umeju da prepoznaju kad dajete sve od sebe. Mogu vam reći da smo mi davali sve od sebe tokom ovih teških godina. Zato nam je armija navijača i ostala verna. Što se sponzora tiče, situacija je bila malo drugačija, ali neki partneri, poput NIS-a, ostali su uz nas i pomogli nam da preživimo.
Zašto mislite da Partizan zaslužuje stalno mesto u Evroligi?
– Zbog svog doprinosa, tradicije, istorije, brojnih igrača i trenera koji su napravili ime ovde. Takođe, zaslužujemo to zato jer sada činimo sve da klub dovedemo na nivo Evrolige. Nisam siguran da u Evropi ima mnogo klubova koji ovako rade kao mi.
Mislite li da nije fer što Partizan nije dobio vajld kartu za igranje Evrolige prethodnih godina?
– Mislim da smo imali uslova za to, ali nije na meni da presuđujem. Evroliga je imala svoje razloge zašto je vajld kartu dala ruskom Zenitu, i Zenit je dobro igrao. Evroliga je ozbiljna organizacija sa ozbiljnim finansijama.
Da li su ugovor sa Željko Obradovićem i svi ovi transferi na neki način poruka Evroligi: Mi smo ovde, nemojte nas zaboraviti?
– Siguran sam da oni znaju da smo ovde, i da smo spremni! Ali, to je nešto na čemu se mora raditi svaki dan. U prethodnim godinama imali smo brojne sastanke sa menadžmentom Evrolige, i posle svakog nastavljali smo da radimo i idemo ka našem cilju. Nikad se nismo predavali, i nikad nećemo. Mislim da je to glavna karakteristika nas Srba. Nije u našoj prirodi da se predajemo. Uvek se borimo do kraja. Bez sumnja Partizanova istorija u Evroligi je slavna. Ali, da li je samo istorija dovoljna da bi se takmičili u Evroligi? U organizaciji koja posluje po kapitalističkom principu, da bogati postaju još bogatiji. Naša istorija je nešto na šta smo ponosni, ali kao što rekoh to nije dovoljno. Moramo gledati u budućnost. Da, mi imamo nešto što drugi nemaju, ali druga strana novčića mora biti podjednako sjajna.
Da li su Partizanovi transferi ovog leta podigli na novi nivo rivalitet sa Crvenom zvezdom, koja je dovela Kalinića, Voltersa i Vajta?
– Mi imamo naše planove i ambicije, naši protivnici takođe. Siguran sam da će ABA liga biti neverovatno jaka ove sezone jer su naši rivali iz Srbije, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske takođe doveli sjajne igrače. Na kraju dana pomislim da je to dobro za sve, da će to doprineti kvalitetu lige. I mislim da smo mi dali bitan doprinos tome.
Postali ste predsednik kluba 2017. Šta vama znači Partizan?
– Partizan je bitan deo mog života. Bio je to i pre nego što sam postao predsednik, ostaće to i kad odem odavde. Uvek ću se sećati prve utakmice koju sam gledao, imao sam tada 12-13 godina i nikad neću zaboraviti taj dan.
Kad je Partizan 1992. osvojio Kup šampiona imali ste 13 godina. Jeste li tada živeli u Čačku? Kakva su vaša sećanja na istanbulsko finale?
– Taj period je bio težak za život u Srbiji. Ratovi, sankcije… Ali, sećam se dana kad smo igrali finale, bio sam presrećan. Živeo sam sa roditeljima u mestu gde sam se rodio, u Prisojnici nedaleko od Čačka. Narednih dana u školi smo pričali samo o toj utakmici.
Da li ste optimista? Ima li kod vas mesta za negativan scenario, na primer da Partizan ne osvoji ni ABA ligi, niti Evrokup?
– Moramo se nadati najboljem, a pripremati se za najgore. Ništa u sportu neće biti poklonjeno. Vrlo sam optimističan što se ovog tima tiče, ali ako ne uspemo počećemo sve ispočetka. Jedina sigurna stvar je da se nikad nećemo predati.
Kad je objavljeno da je postignut dogovor sa Željkom Obradovićem videli smo brojne reakcije medija širom Evrope. Šta je od toga vama ostalo u sećanju?
– Sećam se brojnih poruka na mom mobilnom telefonu. Ljudi su me najčešće pitali “Je li to istina, ili me neko zavitlava?” To je baš bilo zabavno.
Šta su preduzeli veterani i fanovi Partizana da spasu klub u godinama za nama? Jednom ste pomenuli primer Saše Pavlovića, koji je oprostio dugovanja…
– Saša voli klub svim svojim srcem. Ljudi poput njega su od neprocenjive vrednosti za Partizan. Sad ne govorim samo o novcu, nego i o posvećenosti, ljubavi i pažnji. A on nije usamljen slučaj. Mada može poslužiti kao primer. Mnogi ljudi su nam pomogli jer su prepoznali da radimo dobar posao. Želim da im se još jednom zahvalim.
Maštate li o tome da Željko Obradović ostane u Partizanu i posle trogodišnjeg ugovora? Ili da bude ovde kad završi karijeru?
– Željko Obradović će uvek biti deo Partizana. I nije bitno da li je zvanično u klubu, ili ne. On je poseban, i uvek će imati mesto u Partizanu.
Originalni članak Košmagazin.com
