Predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović s ponosom ističe da je iz Prislonice kod Čačka i ne krije čime se sve bavio nekad * Otvorio sam limarsko-farbarski servis 2000. u Čačku, a danas imam 700 zaposlenih, kaže vlasnik šest kompanija
Kada sam došao iz vojske 1999, otvorio sam auto-limarski servis u Čačku, nije sramota biti zanatlija, kaže prvi čovek Košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović (41).
Biznismen iz sela Prislonica došao je na čelo kuba iz Humske u oktobru 2017, a kad navijači ili protivnici žele da ga uvrede i omalovaže, onda kažu da je Ostoja Mijailović limar. U razgovoru za Informer danas uspešni biznismen otkriva kakvi su bili njegovi počeci u biznisu i objašnjava zašto ga zovu limar.
Ostoja objasnio zašto ga zovu limar
Kada žele da vas uvrede, kažu vam da ste “limar iz Prislonice”. Kako je došlo do toga?
– Kada sam se vratio iz vojske, gde me je zadesio i rat na Kosovu i Metohiji 1999. godine, u Čačku nije bilo šta da se radi. Otvorio sam servis koji se bavio limarsko-farbarskim radovima i mehanikom na vozilima. Biti zanatlija nije uvreda. To su bile preteške godine za mene, ali su me naučile da budem pošten i ne stidim ih se. Sa 23 godine sam otišao u Italiju da se borim za život i porodicu.
Očigledno je da ste se dobro izborili, s obzirom na to da ste danas vlasnik nekoliko kompanija… Jeste li saglasni?
– Ponosim se tim periodom, svojom radnjom, kao što se danas ponosim sa svojih šest kompanija, u kojima vodim 700 ljudi. Bavim se uvozom automobila, osiguranjem, operativnim lizingom i mnogim drugim poslovima. Mnogo veće kompanije od mojih su smanjivale plate zbog epidemije koronavirusa, ali moje firme ne. To je odlika mojih sposobnosti i profesionalnog upravljanja.
Da li su vas poslovni uspesi promenili ili i dan-danas posećujete Prislonicu?
– Svake nedelje! Prislonica ima istoriju. Tu je manastir Vujan, gde je boravio patrijarh Pavle. Ne zavidim nikome ko je odrastao u centru Beograda. Mislim upravo da Beograđani treba da zavide nama sa sela jer smo naučili da se borimo. Meni ništa u životu nije dato i poklonjeno.
Šta od svega pomenutog danas primenjujete u vođenju KK Partizan?
– Sve. Sve kroz šta sam prošao me je naučilo poštenju i ja se zbog toga neću zaduživati. Klub, otkad ga ja vodim, troši novac koji ima, a ne koji nema. Bio bih sigurno bolji predsednik u očima mnogih kad bi se klub zadužio dva miliona evra, a mi doveli četiri odlična pojačanja i ušli u Evroligu, ali kako da finansiramo to sledeće godine? Ja nisam tako vaspitan, bolje bi bilo za mene da to uradim, ali ja gledam interes Partizana.
Tvrdite da pošteno poslujete, ali deo navijača vas ne voli i smatra da ste došli da uništite klub. Dotiču li vas takvi komentari?
– Ja sam jutros uplatio novac za premije za titulu iz sezone 2011/12. Plaćam radost od pre deset godina. Dušku Vujoševiću smo isplatili 75 odsto duga, dobili smo prvostepenu presudu protiv Marfin banke, radnicima su po dve godine kasnile plate, a sada su primili 40 uplata za 40 meseci… Vratili smo dva i po miliona evra duga prema bivšim igračima i trenerima. Mnogi su zaboravili da je Partizan 2017. godine imao tim na nivou treće lige.
Uprkos svemu, crno-beli se ne proslavljaju u ABA ligi ove godine i plej-of je sve dalje. Kako gledate na tekuću sezonu?
– Mnogo utakmica smo izgubili za pola koša ili koš razlike. I dalje ćemo davati sve od sebe da uđemo u top četiri ABA lige i top osam u Evrokupu. Nismo digli ruke.
Tekst preuzet sa portala Informer
