Omladinska škola Partizana donela veliki osmeh iz Milana

Piše: Volimpartizan.rs

FOTO: Petlići Partizana 2013. godište -FB

Omladinska škola Partizana vredi onoliko koliko ume da pošalje nadu tamo gde je seniori često ne ostave, a ova generacija je to uradila baš kako treba. Kada dečaci rođeni 2013. godine odu u Milano, osvoje jak turnir, dobiju Torino 1:0 u polufinalu i zatim u finalu budu bolji od Atalante posle penala 3:2, onda to nije samo lepa vest za rubriku omladinske škole, nego ozbiljan razlog za ponos.

Ovo posebno dobija težinu kada se pogleda društvo u kom je Partizan završio kao prvi. Na turniru su, prema izvornom materijalu, igrali još Atalanta, Torino, Njukastl, Ajaks, Red Bul Salcburg, Aberdin, Everton i LASK Linc. Nije mala stvar završiti ispred takvih imena, pa makar govorili i o najmlađim kategorijama.

Najkraće rečeno, put do pehara izgleda ovako:

• Torino 1:0 u polufinalu
• Atalanta 3:2 na penale u finalu
• prvo mesto ispred Atalante i Torina

Generacija Partizana 2013 prošla je Torino pa Atalantu

U omladinskom fudbalu rezultat nikada ne sme da bude jedino merilo, ali ne treba se ni praviti da nije važan. Baš ovakvi mečevi pokazuju nešto što treneri i roditelji uvek traže, a što publika često prepozna tek kasnije — kako ekipa reaguje kada utakmica postane tvrda, kada rival nosi veliko ime i kada se trofej lomi na jednom detalju.

Zato su meni ovde posebno važna baš ta dva koraka. Torino 1:0 u polufinalu govori o disciplini i ozbiljnosti, a Atalanta na penale u finalu govori o miru. Penali u tom uzrastu nisu samo stvar tehnike; tu se vidi i glava, i hrabrost, i ona mala crta pobedničkog karaktera koju ne možete da glumite. To je možda i najlepši deo cele priče.

Dečaci Partizana su na penalima pokazali mir i staloženost koji se ne glumi

Mi u Partizanu često prvo gledamo šta nije valjalo kod seniora, a tek usput bacimo pogled na mesto gde klub još najiskrenije liči na sebe. Zato ovakve vesti ne bi smele da prođu kao usputna nota. Ko ovakav uspeh gurne pod tepih kao dečju priču, taj ne razume kako se Partizan obnavlja.

Naravno, bilo bi neozbiljno da od jednog turnira pravimo buduće gotove igrače za prvi tim. To nije pošteno ni prema deci ni prema fudbalu. Ali je isto tako nepošteno prećutati koliko je lepo videti da jedna selekcija Partizana ume da ode van Srbije, odmeri se sa ozbiljnim školama i vrati se kao pobednik. Takve stvari ne garantuju budućnost, ali je čine mogućom.

I tu je možda cela suština: nije najvažnije samo to što su pobedili, nego kako je ta pobeda došla. Mirno, zasluženo i protiv protivnika čija imena nose težinu.

Omladinska škola Partizana živi od ovakvih pobeda i nade

Neću da lažem — ovakve vesti uvek poprave dan. Ne zato što trofej petlića rešava probleme seniorskog Partizana, nego zato što podseti da klub i dalje ima koren koji nije suv. Omladinska škola nije ukras uz grb, nego mesto gde Partizan mora da traži sebe kad se u seniorskoj priči izgubi previše buke, nervoze i kratkog daha.

Baš zbog toga mi je ova milanska slika dragocena. Dečaci su uradili svoj deo: otišli, videli, pobedili. Na starijima ostaje da ih sačuvaju, razviju i jednog dana pripreme da taj isti pobednički refleks donesu i u seniorski fudbal. Partizan je najveće radosti često nalazio kada je verovao svojoj deci. Voleo bih da ovo bude još jedan podsetnik da taj put nije romantična priča, nego najzdravija logika kluba.

Naravno, bilo bi neozbiljno od jednog turnira praviti gotove seniorske igrače, ali bi bilo još gore ovakav uspeh odmahnuti rukom samo zato što govorimo o dečacima. Omladinska škola Partizana živi upravo od ovakvih trenutaka, od njih raste samopouzdanje i vera da klub još ume da odgaja pobednike.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11