Ognjen Ugrešić – Momak iz Kikinde koji je san pretvario u gol
Osam utakmica za prvi tim Partizana. Jedan gol. Jedna radost večna. I jedno ime koje polako, ali sigurno, postaje poznato svima koji žive fudbal. Ognjen Ugrešić. Ima samo 18 godina, ali već ostavlja trag. U pobedi nad Radničkim, na večeri koju su mnogi pamtili po svom razlogu, Ognjen je ispisao svoj prvi red u istoriji Partizana – pogodio je za 3:1 i slavio kao dete koje je upravo zagrlilo san.
I jeste tako. Jer Ognjen je dete Partizana. U Humsku je stigao kao osmogodišnjak iz Kikinde. Nije bilo lako. Tri sata puta u jednom danu, iznova i iznova, godinama. Ali on i njegova porodica znali su zašto to rade. Znali su gde pripada.
Danas, kad prvi put ozbiljno zakucaš na vrata velikog fudbala, mnogi ti pokucaju zauzvrat. Tako je i sa Ugrešićem. Kako prenosi mađarski Nemzeti Sport, Ognjen ima i mađarsko državljanstvo preko majke. Tema promena reprezentacije je već otvorena. Menadžer Ostoja Stjepanović potvrđuje: „Nikad ne reci nikad. U mlađim kategorijama je igrao za Srbiju, sada je u U19 selekciji, ali ako poziv stigne, razgovaraćemo.“
Ali nije samo Mađarska u igri. Mozzart Sport je još u januaru pisao da Ognjena prate skauti Mančester Junajteda. I ne samo oni – klubovi iz Serije A, ozbiljni evropski velikani. Stjepanović otkriva: „Mogu da potvrdim da postoji interesovanje. Međutim, rano je za odlazak. Njegovo vreme tek dolazi. Treba da ostane i razvija se u Partizanu.“
Tehnika, brzina, vizija – u stilu Belingema i Pogbe
Ne žali reči hvale ni kada opisuje Ugrešićev stil igre: „Možda će zvučati smeo, ali ima nešto u njemu od Džuda Belingema i Pola Pogbe. Vrhunska tehnika, brzina preko 35 km/h, osećaj za igru, vidi teren i zna da povuče. To je ono što pravi razliku.“
Ugrešić igra iz senke, ali deli svetlost. I nije sve samo u golovima – važnije je kako stojiš na terenu, kako dišeš sa ekipom, kako igraš za grb. Tu je Ognjen domaći. Tu je njegovo mesto.
Partizan je dom – sada i zauvek
April mu je doneo snove – igrao je večiti derbi, a onda i postigao prvenac za seniore. Život piše scenarije, ali Humska je stranica koju on ne želi da menja. Još nije vreme. Ovaj momak nije još rekao sve.
Ne znamo gde će ga putevi odvesti, ali znamo gde je sve počelo. Znamo za koga je vozio tri sata na treninge. Znamo u kom dresu je maštao da igra.
Crno-beli. Broj 10? Možda jednog dana.
Ognjen Ugrešić. Zapamtite to ime. Jer Partizan zna da prepozna talenat. A mi navijači znamo da prepoznamo srce.
